Hoće li pisci preživeti internet

Presudom jednog švedskog suda 2009, vlasnici internet berze za razmenu fajlova „Pirate Bay“ osuđeni su zbog povrede autorskih prava na godinu dana zatvora i plaćanje milionske odštete. Ali da li se uopšte može zaštititi nešto što se jednom našlo na internetu? Matijas Špilkam iz „Irightsa“, internet platforme koja informiše o autorskim pravima na vebu, smatra da ne može:

„Iluzorna je predstava da možete da kontrolišete internet i kopiranje digitalnih podataka. Ali treba razjasniti sledeće: Kako mogu da profitiraju muzičari, pisci, filmski stvaraoci – znači oni čija dela koristimo? Za to se mora pronaći rešenje, a činjenica da se o tome već diskutuje, jeste veliki pomak.“

Priču o autorskim pravima pokrenuo je 2005. vlasnik pretraživačkog giganta Gugla – i to svojom idejom o gigantskoj digitalnoj biblioteci. Gugl je hteo i hoće da kopira knjige i besplatno ih postavlja na internet. Pravni savetnik berzanskog udruženja nemačkih knjižara Kristijan Šprang u tome vidi veliku opasnost:

„Opasno je to što Gugl obezbeđivanjem pristupa milionima knjiga na internetu, stvara startnu poziciju koju niko ne može da ignoriše. Time se svi tekstovi komercijalizuju u rukama jednog privatnog preduzeća. Iza toga ne stoje osnovni kulturni ciljevi, već namera da se osvoji tržište koje će u budućnosti biti isplativo. Stvari koje su finansirale poreske platiše, sada se prodaju, naizgled povoljno, nekoj komercijalnoj firmi. Za nas to nije ispravna strategija.“

Istovremeno Šprang smatra da su pisci i njihovi izdavači van te cele priče. Oni bi trebalo nadalje da imaju tržišna prava i mogućnosti. Matijas Špilkamp iz „Irightsa“ ukazuje na to da bi nemački pisci mogli da sarađuju sa Guglom, kad bi hteli. Ali tada bi trebalo da prihvate uslove vlasnika tog internet pretraživača.

Nova generacija elektronskog papira

Iako je pojava iPad navela mnoge na pomisao da će knjige moći lakše da čitaju sa LCD ekrana, kompanija E-ink je predstavila najnovija poboljšanja svog elektronskog papira, koji se sve više bliži onom „običnom“. Za nove ekrane prenosnih uređaja namenjenih čitanju sada će biti korišćen e-papir koji ima još bolji kontrast koji dostiže 12:1 (umesto 7:1), a brzina osvežavanja je dovoljno velika da se na ekranu mogu osnovne animacije. Ekran izgleda odlično na dnevnom svetlu, te, za razliku od LCD ekrana, „što je više svetla to je bolje za čitanje“. Pored toga, novi ekrani su nešto savitljiviji od sadašnjih i bolje podnose udarce. Potrošnja struje je ostati ista – mala, a ekrani na bazi elektronskog papira ne predstavljaju opterećenje za oči. Novi ekrani počeće da se isporučuju proizvođačima u četvrtom tromesečju tako da nije isključeno da se pojave u nekim proizvodima i krajem ove godine, ali većinu novih proizvoda treba očekivati početkom 2011.