Kad nebo zasvetli, a zemlja zagrmi

Na onom istom velikom LED ekranu tajmer više ne odbrojava, već broji udaljenost rakete od lansirnog centra, visinu na kojoj se nalazi i brzinu. Čekamo nepunih 30 minuta dok se ne odvoji prvi Astra 5B satelit, uz brzinu rakete do devet kilometara u sekundi koja se kreće do visine od 900 kilometara. Raketa se udaljava duž ekvatora, pokazuje grafički prikaz. Usledio je aplauz. Satelit Astra 5B, opet grafički prikazano, uspešno se odvojio i započeo pozicioniranje.

Astra 5B satelit raspona krila od 40 metara smešta se na orbitalnoj poziciji 31,5 stepeni istočno. Sa 5.724 kilograma najsavremenije opreme napravljene u kompaniji Airbus Defence&Space Systems iz Tuluza nosi 40 Ku-band transpondera i šest Ka-band transpondera. To će za Istočnu Evropu, Rusiju i nezavisne države Komonvelta u narednih 15 godina doneti najsavremeniju telekomunikacionu tehniku za DTH, direct-to-cable i distribuciju direktnog signala na terestrijalne televizijske mreže. Kada komercijalno bude dostupna, osim kapaciteta za Full HD kanale, Astra 5B satelit biće spreman za 4K. Astra 5B ima i geostacionarni navigacioni sistem (EGNOS) Evropske komisije, koji pomaže u verifikovanju, poboljšavanju i izveštavanju o pouzdanosti i tačnosti navigacionih signala u Evropi.

U izjavi za Danas, koji je jedini od publikacija iz zemalja bivše Jugoslavije prisustvovao lansiranju, Leszek Bujak, generalni menadžer prodaje SES Astra za Centralnu i Istočnu Evropu, ističe da će nov Astra 5B satelit povećati kapacitet za postojeće i nove korisnike. Pozicija 31,5 istočno je SES pozicija koja se brzo razvija, dobra je tačka za Istočnu Evropu i nova tržišta, pre svega za Rumuniju, Ukrajinu i Gruziju u kojima je SES već prisutna.

– Ovo je najnoviji satelit koji podržava sve postojeće i buduće tehnologije u narednih 15 godina, pa i 4K. Ima dobre tehničke parametre i donosi sliku sa manjom prijemnom antenom od samo 60 centimetara, što je velika prednost za korisnike. Satelit će se koristiti za prenos videa i interneta, ali i data servise u područja koja nisu pokrivena drugim infrastrukturama. Što se Srbije i Bugarske tiče, na poziciji 31,5 E nemamo toliko snažno prisustvo kao u Rumuniji, ali smo u kontaktu sa tržištem i želeli bismo da budemo prisutni na ovoj poziciji. Satelit otvara mogućnosti za nova partnerstva na tržištima i nove klijente. U Srbiji već sarađujemo sa Telekomom Srbija za prenos signala RTS u zemlje okruženja i Zapadnu Evropu. Još uvek nismo komercijalno prisutni u vašoj zemlji sa pozicijom 31,5 istočno, ali nam je Srbija važno tržište i nadamo se da ćemo to učiniti u bliskoj budućnosti – naglasio je Bujak.

Lansiranje Astra 5B satelita je samo vrh ledenog brega koji je proteklih mesec dana nastajao u nepreglednom kompleksu Gvajana svemirskog centra u Francuskoj Gvajani, najvećoj teritoriji Evropske unije van Starog kontinenta. Pod okriljem ArianeSpace, u lansirnom centru nastaje sve potrebno za slanje satelita u orbitu, od najmanjeg šrafa do pogonskog goriva u vidu tečnih kiseonika i azota. Ceo proces započinje proračunom snage Ariana 5 rakete koja treba da ponese u orbitu tovar naručen od klijenta. Ona se sklapa u jednom od gigantskih hangara, sve u vertikalnom položaju, jer, kako objašnjavaju, tako je lakše nego da posle uspravljaju nekoliko stotina tona gvožđurije. Gvajana svemirski centar godišnje može da opsluži 12 lansiranja, po jedno mesečno, odnosno da napravi 12 raketa sa 24 bustera koji u prva dva minuta po lansiranju daju inicijalni pogon raketi da bi je vinuli u nebo, a onda se odbacuju.

Raketa Ariana 5 i satelit Astra 5B prvi put su se sreli negde na pola procesa, kada je satelit postavljen na svog saputnika sa kartom u jednom pravcu. Nedugo zatim cela grdosija od bezmalo 800 tona dobija konačan izgled i čeka vreme kada će krenuti na prvu, ali i poslednju vožnju. Ona započinje šinama rasprostranjenim po celom kompleksu, od hangara za proizvodnju, preko onog za sastavljanje, do lansirne rampe. I sve to brzinom od samo tri kilometra na čas.

Ariana 5 sa svojim tovarom je na lansirnoj rampi 11 i po sat pre nego što se otisne u orbitu. Jedna od najvećih filmskih zabluda je da postoji „crveno dugme“ koje će neko pritisnuti nakon finalnog odbrojavanja i lansirati raketu. To „crveno dugme“ je tajmer koji se uključuje na 11 i po sati do poletanja. Električni sistemi se proveravaju četiri sata kasnije. Gorivo, odnosno tečni azot i kiseonik se sipaju na pet sati do lansiranja, dok je jedna od „tački bez povratka“ na tri i po sata od poletanja. Do tog trenutka svi propusti se lako saniraju, a nakon njega sve nepredviđeno može izazvati ozbiljnu paniku. Finalna provera sledi na sedam minuta do lansiranja i sve se prepušta računaru. Pet, četiri, tri, dva, jedan – nebo je zasvetlelo, a raketa uspešno odletela ispunivši svoju jedinu dužnost.

Mundijal stiže u domove

Istom Ariana 5 raketom sa Astra 5B satelitom u orbitu je odleteo i španski Amazonas 4A satelit. Uzdanica Hispasata pozicionira se 61 stepen zapadno i donosi bolje telekomunikacione veze i najsavremeniji televizijski signal Južnoj Americi. Investicija će početi da se isplaćuje već ove godine kada u Brazilu počne Svetsko prvenstvo u fudbalu a slika sa terena stigne u sve domove Južne Amerike, a potom i sveta. Drugi veliki, opet sportski, ispit Amazonas 4A će polagati 2016. tokom Olimpijskih igara, takođe u Brazilu.

Saradnja EU i Rusije

Da situacija između EU i Rusije ne mora uvek biti napeta potvrđuje Gvajana svemirski centar. U okviru francuskog kompleksa, odnosno Evropske svemirske asocijacije i EU, nalazi se i ruski lansirni pogon Sojuz. Iz njega je oktobra 2011. lansirana prva raketa i tako počeli da se smanjuju troškovi zbog blizine ekvatora. Naime, Sojuz je kompletno preseljen iz kazahstanskog Baikonur kosmodroma, pa nov lansirni centar ima identičan izgled kao pre preseljenja. Utisak ruskog prisustva pojačavaju i svi natpisi na francuskom i ruskom jeziku.

Lansiranje uz pomoć Zemlje

Gvajana svemirski centar nije pre pola veka slučajno nastao baš u ovoj zemlji na severoistoku Južne Amerike. Nalazi se na 500 kilometara severno od ekvatora pa Zemljina rotacija pomaže u lansiranju. Ona daje ubrzanje od 463 metra u sekundi, dok recimo u nešto severnijoj Floridi to ubrzanje iznosi oko 400 m/s. To znatno smanjuje troškove lansiranja, rakete mogu biti slabije i lakše, dok se sagori i manje goriva.