Košmari „aktivne kože“

Ovo istraživanje sproveo je Jan Pirson, vodeći futurolog koji predviđa kako će izgledati kancelarija sutrašnjice ali i moguće pretnje bezbednosti zaposlenih.

Prema istraživanju, predviđa se da sitni robotički insekti, razvijeni za vojni nadzor, mogu da se koriste za špijunažu u kancelarijama, ili za ubacivanje zlonamernog softvera ili hardvera u ključnu opremu poslovnih organizacija. Istovremeno, veštačka inteligencija (AI) takođe može da se upotrebi za kreiranje sofisticiranijih virusa, dok će autonomni AI entiteti postati pretnja sami po sebi. Predviđa se takođe i da pametne bakterije mogu da se organizuju u veoma sofisticirane mašine za prikupljanje inteligentnih informacija i koriste u kancelarijama.

Marketing menadžer kompanije Canon Europe Adam Žilbe, ističe da sve ovo „može zazvučati kao priča iz Holivuda ali pametne bakterije, veštačka inteligencija, čak i robotički insekti zaista jesu ozbiljna pretnja bezbednosti poslovanja u budućnosti.”

U izveštaju se može pročitati i to da će nekolicina ljudi koja nije sklona poštenju, ili je podložna podmićivanju, ali i oni koji su skloni greškama – i u budućnosti ostati značajna pretnja bezbednosti.

Preovlađujući trend za kojim se povode proizvođači svodi se na to da uređaji za skladištenje podataka budu svedeni na što manje dimenzije i veći kapacitet, označen je kao najznačajnija pretnja bezbednosti „kancelariji budućnosti“. Jednostavno, korišćenjem sitnih, uobičajenih uređaja za skladištenje podataka kao što su USB stikovi, prenosivi multimedijalni plejeri i mobilni telefoni, zaposleni mogu neprimetno da prokrijumčare velike količine podataka iz kancelarije.

U borbi protiv ove pretnje, nova tehnologija veštačke inteligencije slična onoj koja se trenutno koristi za obezbeđivanje aerodroma, može da se koristi za uočavanje čudnog ili sumnjivog ponašanja u budućoj kancelariji.

Uprkos ovim trendovima, Jan Pirson upozorava da kompanije ne treba da implementiraju politike prenaglašene bezbednosti i kaže: „Politike obezbeđenja treba da budu uravnotežene, treba da zaposlene zaštite od pretnji, ali i da im istovremeno daju slobodu da dobro rade svoj posao.“ Adam Žilbe upozorava da „poslovanje ne sme biti paralisano strahovima za ličnu bezbednost.“

Kao odgovor na bezbednosne pretnje koje su najavljene, prednosti identifikacije korisnika će biti presudne u održavanju sigurnosti poslovanja. Budući razvoj „zaštitnih mera“ podrazumeva štampanje elektronskih kola unutar važnih dokumenata i elektronskih potpisa, omogućeno korišćenjem specijalnih mastila, zbog obezbeđivanja veće sigurnosti dokumenta. Elektronska kola bi takođe mogla biti štampana direktno na površinu kože što će dovesti do poboljšanih otisaka prstiju ili do takozvane „aktivne kože“ za čuvanje podataka ili za identifikaciju korisnika.

Prema prognozama iz ovog izveštaja, „kancelarija sutrašnjice“ će manje biti fokusirana na posao za stolom, sa više prostora za sastanke i radne grupe. Monitori računara biće delimično zamenjeni video-vizorima i aktivnim kontaktnim sočivima, a trodimenzionalni štampači i monitori moći će brzo da generišu 3D konceptualne modele.

Administrativni zadaci postaće automatizovaniji zahvaljujući napretku u inteligenciji mašina, više ćemo raditi udaljeni od naših radnih stolova, sarađivati sa kolegama i ljudima van kompanije.Ljudi će sve više raditi van centralne kancelarije u udaljenim centrima koji su povezani i u koje se može svratiti. Ova zajednička, javna radna mesta, biće opremljena mnogo snažnijim uređajima koji uključuju „velike multifunkcionalne centre za štampanje“, i omogućavaće sigurnu i produktivnu saradnju, kao i razmenu informacija između stranaka.

U situacijama gde veliki broj zaposlenih iz različitih odeljenja ili kompanija rade rame uz rame, sigurnost podataka i uređaja postaće još značajnija. Radne grupe će evoluirati i ljudi u njima neće morati da budu u fizičkom kontaktu.