Knjiga „ Personal Effects: Dark Art“ će u SAD biti objavljena početkom juna, ali to nije samo još jedan u nizu običnih naslova, već predstavlja i „multimedijalnu zabavu“ pošto čitaocima nudi da pronađu rešenja u fotografijama, telefonskim brojevima, biznis karticama i na internetu gde mogu da „gugluju“ imena likova i traže specijalno postavljenje veb-sajtove.
„Ovo je slučaj gde čitalac može da pronađe sebe kao protagonistu priče“, kaže Džej Si Hačins (34), pisac, koji je tvorac ovog projekta sa dizajnerom igara Džordanom Vajsmenom. „Kraj knjige može da bude različit u zavisnosti kojim ste putem stigli do njega, a čitalac može nešto da otkrije o glavnom junaku čega on ni sam nije svestan“, dodaje Hačins.
Sama priča se bavi terapeutom Zakom Tejlorom koji radi u Brinkvejl psihijatrijskoj bolnici gde pomaže slepom serijskom ubici Martinu Grejsu. Tejlorova majka je mrtva, a njegov otac je okružni tužilac. I, na sve to, nešto natprirodno se dešava…
„Natprirodni deo priče je tu bio od samog početka. Želeli smo da se dešava nešto nalik Molder-i-Skali odnosu – da jedna osoba misli da je reč o zaveri, dok druga ima kompletno racionalno objašnjenje“, dodaje Hačins.
Uz knjigu kupac dobija i „stare fotografije i biznis kartice s brojevima telefona gde se javljaju glasovi sa telefonskih sekretarica“, dok će postavljeni veb-sajtovi davati drugačije puteve za rešavanje priče. Hačins je uveren da će izdavač St. Martins Pres omogućiti da telefonski brojevi i sajtovi budu dugo vremena aktivni.
Sve više digitalno štampanih knjiga
Ekonomska kriza i brzi rast tehnologije je doveo do transformacije kako se, i koliko mnogo, štampaju knjige. I dok izdavači pokušavaju da smanje troškove i gubitke, kao odgovor na manju prodaju, u SAD je prošle godine odštampano 275.000 „tradicionalnih“ knjiga – skoro 9.000 naslova manje nego 2007. Najviše su trpele knjige o putovanjima, religiji i biografije. Ali, broj „knjiga-na-zahtev“ – dela koja se digitalno štampaju u odnosu na zahtev publike, 2008. dostigao je brojku od 285.000 naslova, čime je prvi put premašen broj tradicionalno štampanih tekstova. Koliko je ovo veliki skok pokazuje podatak da je 2006. godine bilo štampano samo 22.000 naslova na nov način. Digitalna štampa je popularna pre svega kod starih naslova za koje ne vlada velika potražnja, kao i dobar sistem za doštampavanje aktuelnih naslova kada počnu da ponestaju u knjižarama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
