Okrugli sto na temu „Problemi krivotvorene robe putem interneta u Srbiji“ održan je protekle sedmice u Privrednoj komori Srbije u saradnji sa Međunarodnom organizacijom za zaštitu žigova (INTA). Kako se moglo čuti, internet je odlično sredstvo za prodaju i kupovinu, ali se mogućnosti prodaje krivotvorene robe preko interneta svakodnevno usložnjavaju. Svetska iskustva govore da se trendovi u trgovini putem interneta brzo menjaju, a lokalna zakonodavstva teško prate tempo tih promena.
Promet krivotvorenom robom odvija se preko internet strana koje stvaraju zabludu da se radi o zvaničnim sajtovima i onlajn prodavnicama, kao i putem posredničkih internet platformi i korisničkih naloga na društvenim mrežama. Domaće platforme za internet prodaju uglavnom imaju definisane uslove korišćenja, sarađuju sa vlasnicima prava i policijom, a praktikuju i skidanje oglasa koji prodaju krivotvorenu robu i zabranu njihovog daljeg oglašavanja. Zato je jedan od predloga da je potrebno oformiti koordinatorno telo koje bi uključivalo MUP, Upravu carina, vlasnike prava industrijske svojine, RNIDS i internet prodajne platforme.
Jelena Jovanović, sekretarka Udruženja za informatičku delatnost PKS, istakla je da je ovaj problem trenutno regulisan u više od deset domaćih zakona, a neophodno je i da se naša regulativa uskladi sa međunarodnom. Regulativu je potrebno sistematizovati, kako bi je razmotrilo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija u procesu javne rasprave o novom Zakonu o elektronskom poslovanju.
Međutim, problem je što sve može da bude krivotvoreno, od cipela do elektronskih uređaja i lekova, a vrednost međunarodne trgovine krivotvorenom robom u 2011. dostigla je 380 milijardi dolara. Tako Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je deset odsto svih prodatih lekova krivotvoreno, a ta cifra u Aziji i Africi dostiže i 60 odsto.
Tako je na Limundu prodato više od 1,4 miliona predmeta, a od početka godine prijavljeno je oko 15.000 problematičnih predmeta, što je 0,45 odsto svih predmeta koji postoje na ovim platformama. Oko 1.330 predmeta devet odsto su prijavili članovi, 895 zastupnici robnih marki, a ostatak je detektovala sama kompanija. Statistike ukazuju da u Srbiji najviše krivotvorene robe koja se prodaje preko interneta dolazi iz gradova u blizini granice, a broj ljudi koji su kupili robu preko interneta u Srbiji ove godine povećao za 6,9 odsto u odnosu na prethodnu i da sada iznosi 900.000.
Moglo se čuti da je problem i to što Policijske službe koje bi se bavile kriminalom u ovoj oblasti nisu povećale, ali da ni sudstvo ne uzima ovaj vid kriminala ozbiljno, o čemu svedoči podatak da nijedna presuda do sada nije doneta.
RNIDS je, kao organizacija koja upravlja .rs i .srb domenima, Opštim uslovima o registraciji naziva nacionalnih internet domena odredila na koji način može da prestane registracija naziva domena u slučaju njihove zloupotrebe. Sporovi u takvim slučajevima se, osim pred sudovima, rešavaju i pred Komisijom za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena, koja radi pri PKS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
