Šopokalipsa sada!

Uzbuđenje i užitak, ugodan stres i jedva prigušena histerija, užasavanje i radost pred ponuđenim i izloženim, bol u leđima i nogama, leptirići u stomaku – sve su to znaci da će vam se ukazati Naša Gospa od Šopinga. Nije li hodočašćenje po marksovima i sparksovima, bosovima i zarama, berškama i gučijima, springfildima, klajderbauerima, pik & klopenburzima zapravo jedna slatka religija? Šoping je služenje velikom broju bogova, čist politeizam. Svaki šoping mol pruža vam bar delićonoga ono što u bilbordima na temu lepota Novoga Sada krstiše nemogućom rečju „spirititi“. A tek kako to rade Australijanci! Na sajtu shoptilyoudrop.com.au imate ne samo vodičkroz šoping, veći mogućnost da recenzirate sopstveno kupovno postignuće. Baš kao da je šoping nauka.

Nauka, umetnost, ili veština, nešto od toga svakako. Šoping je stvar ličnog izbora i odnegovan oblik zavisnosti; on jeste pristajanje na eksploataciju i manipulaciju – kako nas uče ovdašnji šamani antiglobalizma koji baš na šamanizmu zaradiše tabloidnu slavu i bonove za poziranje pored tajkuna. Šoping uvek uključuje strast, redak sastojak ljudskog života običnog i svakodnevnog. Pazar je ugođaj i umeće: to ne važi za šopoholičare koji se sumanuto natrpavaju robom bez obzira na model, boju i veličinu, bez gustiranja i probanja. Razlike između šopera i šopoholičara su kao između gurmanluka i bulimije. Šoping se ne svodi na orgazmičko gomilanje kesa i krpica, njegova lepota je u zavođenju: to je disciplina maratonskog spinta u flertu, šacovanju i bezecovanju, odmeravanju, probanju i zagledanju. Autor knjige pompeznog naslova „Zašto kupujemo – nauka šopinga“ Pako Anderhil tvrdi da žene koriste šoping kao vid nagrade, mita, razonode, izgovora, hobija, učenja i ubijanja vremena: ništa od toga nije loše – a ni samo žensko!

Statistika iz vremena pre najnovije finansijske krize kaže da, recimo, četvrtina Londonaca od svih pogodnosti koje im velegrad nudi najviše ceni šoping; američke rasprodaje koje počinju nakon Dana zahvalnosti su interkontinentalna opsesija svih polova i seksualnih identiteta. Ni veliki evropski gradovi ne zaostaju u bacanju mamaca: ako niste znali, postoji čak i nešto što se zove – rasprodaja USRED sezone (mid-season sale). Dakle, nema izgovora da se ne zaroni u more robe.

Ekonomska kriza širom je otvorila vrata popustima i olakšicama. Trošiti, trošiti i samo trošiti, na to se svodi poruka britanske i francuske vlade svojim građanima, kao da je u pitanju poslednji ples na Titaniku pre udara u greben. „Gerilska rasprodaja“ treba da kupce uvuče u prodavnice i ponudi im mogućnost bezalkoholnog pijanstva i samozadovoljavanja kreditnom karticom.

U tom kontekstu, Dan bez kupovine, godišnji čin protesta protiv potrošačkog društva i globalizacije, postao je čudna biljka. Građanstvo razvijenog sveta se, naime, od 1997. naovamo poziva da se jedan dan u godini – i to baš na „crni petak“, prvi dan rasprodaja, a on je odmah nakon Dana zahvalnosti, dakle nakon četvrtog četvrtka u novembru – uzdrži od kupovine, te da na taj način bar simbolično umanji eksploataciju radne snage u nerazvijenim zemljama i zagađenje životne sredine, proizašlo iz činjenice da bogata petina čovečanstva troši osamdeset posto svetskih resursa.

Ove godine je u Njujorku žurku netrošenja uveličao bend „Prečasni Bili i Crkva Prestanka Šopinga“ (www.revbilly.com) sa svojim albumom „Šopokalipsa“. Bili i njegova pastva pevaju pesme na temu odricanja od kreditnih kartica i Božića bez dugova, sa idejom da se ide na žurke umesto u kupovinu, pa im se jedan hit i zove „Prošle noći me di-džej spasao od hipoteke“. Prečasni sa svojim gospel horom peva propovedi o lepotama BESKUPNIŠTVA (buylessness): „blaženi ste vi što ćete isteturati iz ulica pretrpanih brendovima, jer ćete naći ljubavnike koji se ne moraju dounloudovati“. Album „Šopokalipsa“ obiluje muzičkim porukama poput „bežite od Volmarta, to je zona izrabljivanja“, „logo ubice je u bebinoj kući, na tatinim cipelama, maminoj bluzi“, „tigar mora da lovi, ali čovek mora pokušati da razume“… Kupovina je, dakle, pošast i zlo, a tvorci velikih brendova su ubice ljudskih duša.

Dvadesetčetvoročasovni moratorijum na šoping i jednodnevna detoksikacija od konzumerizma predstavljeni su (upečatljivo ali i dosadnjikavo) na buynothingday.co.uk, gde nalazite gomilu tekstova, pamfleta, reklama ekomuzičara i sve u slavu antikonzumerizma. Kao i obično, pesma je zavodljivija od pisane reči: antiglobalizam dobija veselo, parodično i privlačno lice u stvaranju gospel benda koji je propagator religije „Stop Shopping“. Naime, prečasni Bili iz prethodnog pasusa uopšte nije vođa sekte BESKUPNIKA, većučesnik umetničkog projekta u kom se od 1996. koristi muzika, performans i imitacija verskog obreda u cilju podizanja svesti o potrebi razvoja demokratije, ekologije i lokalne ekonomije.

Namera je simpatična, ironija očigledna; čini se da bi i srpski antiglobalizam bio mnogo zanimljivija rabota kad bi se pevao u pesmi i skakao po ulici umesto što nas njime guše po novinskim kolumnama. Koje su, da vas podsetimo, plaćene. Veseli i raspevani teleevanđelisti ubedili bi vas lako da šopokalipsa stvarno dolazi.

Ali dok su god antiglobalisti namršteni i naduveni, brendovani i nafatirani, šoping će biti najslađa od svih religija.