Splet srećnih kombinacija

Samsung je jedna od retkih firmi koja pod svojom kapom ima veliki asortiman proizvoda, a o najinteresantnijoj kućnoj zabavnoj elektronici ove kuće razgovarali smo sa Vladom Gođevcem, direktorom Samsunga za Srbiju.
U kom segmentu Vam je najinteresantnije Srpsko tržište?
– Prirodno, to su segmenti u kojima smo već postigli određeni uspeh, na kojem bi nam mnogi zavideli, pre svega zbog televizora sa TFT ekranom i zbog monitora. Jedan novi segment je segment laserskih štampača, iako je IT tržište u Srbiji definisano, i u odnosu na druge zemlje vlada jedan priličan red jer se zna ko je ko na IT tržištu. Distributivni kanali su dosta lojalni, postoji red i preostaje samo borba između konkurentskih brendova na IT tržištu. Zatim je tu oblast mobilne telefonije zbog jos uvek rastuce neto traznje. Još jedan segment na koji ćemo obratiti pažnju više nego dosad je segment bele tehnike, jer imamo nekoliko prestižnih tehnologija u oblasti rashlađivanja i dezinfekcije komora.
Na koje proizvode ste najponosniji?
– Ponosni smo na naše „core“ tehnologije iz kojih proizlaze naši proizvodi. „Core“ tehnologije su bazične tehnologije koje nam omogućavaju da u velikim serijama proizvodimo poluproizvode koji su veoma bitni za moderne digitalne proizvode. To su pre svega digitalne memorije koje nose više od 40 odsto prihoda same firme. To su prihodi iz oblasti prodaje poluprovodnika. Jer što imate kvalitetniju memoriju, imate i uređaj sa više funkcija, sa više osobina, a moguće je i napraviti raznolike proizvode, a da vas to ne košta mnogo. Posledica tih tehnologija su proizvodnja TFT panela, odnosno panela za TFT displeje gde zajedno sa Sonijem imamo u Koreji fabriku koja je već doživela da u tri godine postigne osmu generaciju panela. To znači da iz jednog livenog panela mi možemo da izvučemo osam standardnih sub panela za televizore ili monitore, što višestruko umanjuje troškove proizvodnje. Za sada je to fabrika sa najvećim kapacitetom odnosno najboljom tehnologijom za TFT displeje.
Šta smatrate da je značajnije za uspeh: reklama ili kvalitet?
– Oba podjednako. Mislim da je to jedan od osnovnih elemenata zašto je Samsung uspeo da poveća vrednost svoga brenda u poslednjih deset godina toliko dramatično da smo uzastopce nekoliko godina proglašeni za firmu sa najbržim rastom ekvivalentne vrednosti brenda. To znači da je svest o toj marki doprla do toliko velikog broja ljudi da je odziv njihov kroz kupovinu naših proizvoda i kroz reakcije kod ispitivanja javnog mnjenja toliki da nam je ugled povećao i kapital.
Pomenuli ste da imate sve više uređaja koji rade sve više stvari. Na osnovu toga, koje je budućnost MP3 plejera, ako se sve više implementiraju u mobine telefone?
– Ne bismo tu mogli da budemo isključivi, pogotovu što sada procesiranje digitalnog signala u digitalnoj tehnologiji toliko zahvalan metod da praktično i najmanja firma koja je malo inventivna, može doneti na tržište neke proizvode koji su veoma atraktivni, i mogu da naprave bum na tržištu. Raste traznja za tim, da kažem „inovativnim“ aparatima malih gabarita za masovnu upotrebu („gedzeti“), tu ima i MP3 plejera, kao i mnogih drugih. Normalno, glavni je mobilni telefon, kao zbir svih tih mogućnosti koje svi ti aparati imaju. Mi vidimo budućnost tih aparata u integraciji u jedinstven uređaj. Vi imate kompletan MP3 u svakom telefonu, a ranije je MP3 sam po sebi bio inovacija. Sada imamo novu tehnologiju digitalnog zapisa, to je haj definišn ( HD – high definition) zapis koji koriste pet-šest firmi, i takozvani Blurej (Blue Ray) zapis koji koriste Samsung i još neke velike firme. Dakle, povećanjem gustine zapisa i povećanjem memorije, stvoriće se mogućnosti da se što više funkcija ujedine u jedan aparat. Budućnost nije daleko, a razlog zašto se to ne radi je jednostavan. Prosto tržišni razlog. Jer su investicije u današnje uređaje s jedne strane tolike da treba vremena da se vrate investicije, a s druge strane tržište vrlo nesinhrono reaguje na novine. Znači, ako vi imate neki novi uređaj na tržištu, treba mu dve tri godine da postane bum, a za te dve tri godine u velikom delu sveta se ništa ne desi, već on tek počinje da dolazi posle te tri godine. Nelogično je da vi lansirate uređaj sledeće generacije, kada uređaj prethodne generacije još nije ni stigao u neke delove sveta. Ta regionalna distribucija veoma važan faktor u tehnološkom razvoju, odnosno u raspoloživosti novih uređaja. Tipičan primer je da smo mi kao Srbija praktično bili glavno tržište koje je zadržavalo proizvodnju Samsungovih cevnih monitora u Evropi. Normalno da je to za nas slatka muka, jer će ti koji su sada kupili cevni uređaj, sigurno za dve godine kupiti novi, tako da imamo duplu prodaju u dve godine. Ali to su fenomeni koji se zbog neusaglašenosti potražnje na tržištu javljaju i koji produžuju vek određenih uređaja. MP3 će sigurno, sa različitim obogaćenjima ostati kao proizvod još neko vreme.
Kakva su Vaša predviđanja. Dokle će ljudi kupovati televizore sa katodnom cevi? Da li ćete Vi njih držati na tržištu dokle god bude bilo dovoljne potražnje, ili ćete ih jednostavno povući kada već budete dovoljno ovladali tehnikom LCD televizora?
– Mi ćemo edukovati kupce da se ubrzano prebace na TFT tehnologiju. Ima tu i jedan ekonomski razlog. Cevni televizori su i sa ekonomske strane postali neisplativi. Da proizvedete vakuumsku cev košta vas mnogo više nego da proizvedete kompletnu elektroniku, tako da sam televizor, odnosno elektronika televizora staje na prostor šake, a ostatak od 30-40 kubnih decimetara ode na kutiju, cev, zvučnike. Izvesno je da će Samsung bez obzira na potražnju cevnih televizora, edukuvati kupce i preći na TFT televizore. Samsung će za velike displeje forsirati TFT displeje, a za male dijagonale TFT i OLED displeje.
Zvuk je prilično stagnirao, u poređenju sa razvojem slike. Da li možemo očekivati u nekoj bližoj budućnosti da se pređe na neki sledeći zvučni sistem, npr. 10.2 ili tako nešto?
– Velike firme imaju veoma značajno istraživanje i razvoj, ali su usmerene na uređaje čija se implementacija može vrlo brzo izvesti na tržištu. Da uprostim – da, ukoliko se pronađe tehnologija neogranicene separacije i integracije zvučnog signala jer digitalna separacija zvučnog signala već sada omogućava višekanalnu separaciju zvuka. Međutim i dalje ostaje ona primarna prepreka, a to je da zvuku, kako god vi njega digitalno procesirali, predstoji put tog zvuka od zvučnika van. On se mora iz digitalnog pretvoriti u kinetički signal, vibraciju membrane da bi proizveli zvuk i da bi taj zvuk vazduhom preneo do naše nove membrane, gde se ta kinetika takođe pretvara u neuronske impulse kada mi čujemo zvuk. Pitanje je sta naše uvo može i da li je to dovoljno isplativo. Da li će ljudi hteti da kupuju aparate sa reprodukcijom zvuka sa više od desetak kanala. Jer jeste da je ljudsko uvo dosta sposobno, ali istovremeno je nesavršen organ. Možete da napravite zvučnik koji će emitovati kanale na frekvencijama koje ljudsko uvo ne može da čuje, i onda je to pitanje da li je to svrsishodno. Mi smo se usredsredili na tehnologije koje se brzo mogu implementirati, koje su interesantne za potrošače. Kako se razvija tehnologija, tako je sve povezano s gustinom zapisa, i za svaku novu generaciju morate imati veće kapacitete za skladištenje i procesiranje tog signala, odnosno separacije tog signala. Ne očekujem da će u domenu audio sektora biti velikog pomaka, a meni je lično najbolji Hi-Fi stereo. Mislim da nema ništa bolje od toga.
Recite nam nešto o budućim Samsungovim koracima?
– Sada kada smo uspeli da postignemo vrednost brenda i kada smo uspeli da postanemo lideri , vreme je da damo lep lik. Poslednjih par godina radimo na tome i to može da se vidi na našim novim mobilnim telefonima, televizorima… Mi svake godine dobijamo prestižne EISA nagrade, Evropske nagrade za dizajn i kvalitet. Ove godine su to četiri-pet proizvoda iz oblasti DVD plejera i televizora. Ono što je najsvežija vest, i što mislim da će možda karakterisati jedan od naših pravaca, jeste integracija sa svetski poznatim dizajnerima (Armani).
To su samo prestižni proizvodi, a kada ćete drugačije dizajnirati proizvode koji nisu toliko prestižni?