Krađa softvera je krivično delo kao i svako drugo, ali dok nikome ne pada na pamet da iz prodavnice odnese računar bez plaćanja, tek svaki četvrti stanovnik Srbije ima legalan softver. Željko Tomić, osnivač i direktor kompanije OSA računarski inženjering, upozorava na štetnost visokog nivoa piraterije u našoj zemlji i svetu, uz poražavajući podatak da je Srbije među vodećim zemljama regiona i sveta po zastupljenosti nelegalnih softvera.
Šta je softverska piraterija?
– Pod softverskom piraterijom se najčešće podrazumeva neovlašćeno stavljanje u promet ili upotreba softverskih proizvoda bez odgovarajućih licenci u cilju sticanja materijalne dobiti. Kao i svaka nelegalna aktivnost, ima dve strane: onu koja proizvodi, bolje reći kopira, piratske sadržaje i prodaje ih i onu koja te sadržaje koristi i kupuje ih. I jedna i druga strana su u sukobu sa zakonom.
Ko najviše gubi softverskom piraterijom, ko je najviše pogođen?
– Zbog upotrebe nelegalnog softvera gubi društvo u celini. Pored nenaplaćene vrednosti softvera i nenaplaćenih poreza i dažbina tu je globalni uticaj na ekonomiju koji se ogleda u činjenici da bi, ukoliko bi prodaja softvera bila veća, bilo potrebno i više zaposlenih IT stručnjaka. Uz to treba ukazati i na pojavu nelojalne konkurencije, pogotovo na poslovima u javnom sektoru, gde firme koje koriste nelegalan aplikativni softver bez ikakvih poteškoća konkurišu firmama koje imaju ozbiljnu IT strategiju i veoma mnogo ulažu u softversku infrastrukturu.
Zašto se krajnji korisnici odlučuju za nju, šta time navodno dobijaju, a šta zapravo gube?
– Motiva da se neko odluči za upotrebu nelegalnog softvera ima mnogo, ali primarni motiv je uvek pokušaj da se uštedi. Takva odluka u najvećem broju slučajeva ima veoma negativne posledice, počev od povećanja rizika koji su posledica kršenja zakona pa do činjenice da korisnici piratskog softvera koriste samo mali deo njegovih mogućnosti. To smanjuje mogućnosti za kvalitetno obavljanje poslova, a samim tim konkurentnost na tržištu. Na žalost, kao i u mnogim drugim segmentima poslovanja, mnoge firme u Srbiji nemaju jasnu strategiju softverske podrške. Zbog toga ćete na računarima naći instalirane najnovije verzije svih mogućih softvera, i onih koji su neophodni i onih koji nikada neće biti upotrebljeni. Sve zato što je softver nelegalan i ne košta ništa. U svetu, u mnogo bogatijim firmama ćete naći softvere starijih verzija koji u potpunosti zadovoljavaju njihove potrebe i nema razloga za dodatna ulaganja samo zbog toga što postoje novije i savremenije verzije tog istog softvera.
Kakvi su bezbedonosni rizici?
– Treba istaći da zbog prevazilaženja zaštitnih mehanizama piratski softver gotovo po pravilu trpi izmene pa se time utiče i na funkcionalnost samog softvera. Za ove izmene se u najvećem broju slučajeva koriste dodatni programi (Crack) koji u sebi mogu sadržati i viruse. Posledice ovih izmena vrlo često izazivaju gubitak podataka ali mogu dovesti i do kompromitacije veoma osetljivih poslovnih informacija ili čak krađe i zloupotrebe identiteta. Veliki problem je i samo kršenje zakona koje povlači velike materijalne troškove. Bilo da se radi o kaznama za privredne prestupe ili naknadi štete proizvođačima softvera, firme su izlagane ozbiljnim rizicima i gubitku poslovnog ugleda.
Kog je obima piraterija u Srbiji i u svetu?
– Prema poslednjim raspoloživim podacima, objavljenim u „2011 BSA GLOBAL SOFTWARE PIRACY STUDY“ maja 2012. godine, stopa piraterije u Srbiji tokom 2011. bila je 72 odsto. Procenjuje se da gubici koji su posledica softverske piraterije u Srbiji tokom 2011. iznose 104 miliona dolara. Po stopi piraterije gde je tek svaki četvrti softver legalan Srbija se nalazi na 107. mestu od 142 zemlje po stepenu zaštite intelektualne svojine. Od susednih zemalja, jedino su Crna Gora i Albanija imale veći stepen piraterije, dok je Slovenija zabeležila 46 odsto, Hrvatska 53 odsto, a Makedonija i BiH su imale 66 odsto softverske piraterije. Stopa piraterije na svetskom nivou za 2011. je bila 42 odsto, u zemljama EU 33 odsto, a u SAD samo 19 odsto.
Kako se izboriti sa softverskom piraterijom?
– Aktivnosti nadležnih organa usmerene protiv „proizvođača“ su mnogo vidljivije i atraktivnije nego protiv „kupaca“. U poslednjih sedam godina je oduzeto stotine hiljada kompakt diskova i na desetine uređaja za njihovu izradu. Tehnika distribucije piratskog sadržaja se izmenila, pa sve manje ima prodavaca na ulicama, a sve više se prodaja vrši preko interneta, uz slanje robe na kućnu adresu poručioca pouzećem. Kad su u pitanju korisnici piratskog sadržaja, u žiži interesovanja su pravna, a ne fizička lica. Iako su aktivnosti nadležnih organa protiv firmi koje krše zakon manje vidljive, one se sprovode kontinuirano i evidentan je pozitivni pomak u poslednjih nekoliko godina.
Koji se još faktori moraju uključiti u suzbijanje piraterije?
– Softverska piraterija se mora suzbijati paralelno edukacijom i sankcijama. Ljudi moraju postati svesni da je pravo intelektualne svojine kao i svako drugo pravo svojine. Nikome ne pada na pamet da uđe u prodavnicu i ukrade računar, ali se mnogi čude što moraju da plate korišćenje softvera bez koga je taj isti računar mrtva stvar. Za uspešnu borbu protiv piraterije mora se ispuniti više uslova koji zavise od različitih faktora. Pre svega na nivou državnih organa mora postojati jasno opredeljenje da se izađe na kraj sa ovim problemom. Pod aktivnostima države se pored sprovođenja aktuelne zakonske regulative misli i na edukaciju tržišta i samih državnih službenika od inspekcijskih organa do pravosuđa. Drugi bitan činilac su proizvođači softvera ili partneri koji ih zastupaju na lokalnom tržištu, čija uloga se može ostvariti kroz podršku državnim organima ali i kroz sistematičnu edukaciju tržišta i prisustvo u strukovnim organizacijama.
Da li u Srbiji i svetu postoji telo za borbu protiv piraterije?
– Postoje razne međunarodne organizacije koje se bave ovom problematikom. Svakako najpoznatija organizacija je BSA (Bussines Software Association), koja ima predstavništvo i u našoj zemlji i aktivno učestvuje u suzbijanju piraterije. Akcije BSA se kreću od edukativnih i marketinških do konkretnijih akcija vezanih za primenu zakona i zastupanja proizvođača softvera (Microsoft, Autodesk, Adobe itd.) u sudskim procesima. U okviru MUP Srbije postoji posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i odsek za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine. Već sam pomenuo i Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal koje ima veoma značajnu ulogu u borbi protiv piraterije. Država je svoj doprinos dala formiranjem posebne jedinice za kontrolu legalnosti softvera u okviru službe terenske kontrole Poreske uprave – zaključuje Tomić.
Gubitak 104 miliona dolara
– Samo u 2011. gubici u Srbiji prouzrokovani softverskom piraterijom procenjuju se na oko 104 miliona dolara. To za sobom povlači i negativan uticaj na dotok direktnih stranih investicija, proces učlanjenja u STO kao i članstvo u EU. Visok stepen piraterije prouzrokuje gubitak radnih mesta i usporenje razvoja IT industrije, što je u direktnoj suprotnosti sa javno deklarisanim stavom države Srbije o strateškom značaju te iste industrije za ukupan ekonomski razvoj – ističe Tomić.
Polovina prijava završi optužnicom
Prema statistici Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, od 353 osobe protiv kojih su podnete krivične prijave u poslednjih sedam godina, protiv 167 je podignuta optužnica. Za krivično delo neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava, propisana kazna zatvora do tri godine. Ukoliko je ono učinjeno zarad materijalne koristi, propisana je kazna zatvora i do pet godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
