Događaj IBM SPRINT koji je nedavno okupio zainteresovane za najnovija softverska rešenja pokazao je da je upravo softver budućnost u kojoj ćemo se susretati sa ovakvim rešenjima na svakom koraku, a sve sa ciljem da se svakodnevni život poboljša i olakša.
Centralni deo tog projekta je inicijativa „Pametnija planeta“ (Smarter Planet) i njen potprojekat „Pametniji grad“ (Smarter City), kao kruna transformacije poslovanja koje su obuhvatile oko 120 akvizicija tehnoloških kompanija Miloš Nikolić, menadžer softverske grupe u IBM-u zadužen za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, objašnjava za Danas kako funkcioniše inicijativa „Pametnija planeta“ u okviru koje čovekovo okruženje postaje sve više instrumentalizovano, inteligentno i povezano, koristeći primere iz više od 2000 projekata i implementacija širom sveta.
Na koji način funkcionišu „Pametnija planeta“ i „Pametniji grad“ i koji su rezultati u svetu već postignuti?
– U srcu svih tih promena stoje konkretna softverska rešenja. Jedan od najpoznatijih primera u svetu je Rio de Žaneiro gde je primenom odgovarajućeg softvera rešen stalni problem poplava i to boljom koordinacijom više od 20 gradskih službi i korišćenjem nove tehnologije za vremensku prognozu, pomoću koje preciznije anticipiramo tropske oluje i usmeravamo resurse na odgovarajuću stranu. To nam dozvoljava prevenciju, umesto da samo čekamo i saniramo posledice. U Evropi, u Madridu se našim softverom koordiniraju svi resursi za hitne situacije čime se vreme reakcije smanjilo za čak 25 odsto, dok smo u Stokholmu pomogli da se reguliše saobraćaj u centru grada uvođenjem novog sistema putne naplate. U Poljskoj vodimo više projekata vezanih za javnu bezbednost.
Kakva su vaša iskustva kada je u pitanju srpsko tržište, šta je to od „Pametnog grada“ što može da se primeni kod nas?
– Tehnologije korišćene u ovoj inicijativi su u velikoj meri identične onima koje već upotrebljavaju naši korisnici u Srbiji, ali su međusobno integrisane na takav način da adresiraju određenu problematiku vezanu za bolje funkcionisanje grada, kao na primer bezbednost, saobraćaj, komunikacije i slično. U tom smislu ne postoje tehnološka ograničenja specifična za naše gradove. Naše dosadašnje iskustvo u radu sa gradskim službama u gradovima u Srbiji ukazuje na velike razlike u razumevanju mogućnosti da se kroz pametniju upotrebu tehnologije utiče na poboljšavanje života u gradovima. Cilj naše inicijative je da te mogućnosti približimo ne samo ljudima odgovornim za funkcionisanje gradova, već i građanima koji od ovakvih projekata i treba da imaju najviše koristi jer direktno utiču na poboljšanje kvaliteta života.
Koliko se naše tržište razlikuje od okruženja, gde su sličnosti, a gde razlike?
– Srpsko tržište je još uvek među najnezrelijim u Evropi i na to, između ostalog, ukazuje niska stopa investicija u IT po glavi stanovnika. Sa druge strane, vidi se napredak u poslednjih desetak godina, ali je pitanje da li je on dovoljan da se nadoknadi zaostatak za regijom koji je evidentan.
Da li je taj jaz sada moguće smanjiti s obzirom na ekonomsku krizu?
– Uvideli smo da na našem tržištu kompanije koje više ulažu u tehnologiju lakše prolaze kroz globalnu ekonomsku krizu. Zato su naša rešenja osmišljena tako da omoguće brzu transformaciju načina poslovanja korisnika kako bi bili u prilici da se prilagode promenama na tržištu. Za kompanije u Srbiji ključno je podizanje konkurentnosti kroz povećanje produktivnosti i uvođenje inovacija u svim segmentima poslovanja. Efikasno upravljanje poslovnim procesima, bolje korišćenje informacija u procesu donošenja poslovnih odluka ili precizniji uvid u potrebe i navike korisnika samo su neke od oblasti u kojima tehnologija može da pomogne u uspešnijem poslovanju – zaključuje Nikolić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
