Zakasnela pravda ipak kažnjava Zver

Jedna od najšokantnijih pojava u civilizovanom svetu, iskorišćavanje dece i dečja pornografija, nakon nedavnog identifikovanja kanadskog učitelja kao pedofila i distibutera 200 fotografija silovane dece putem Interneta, pokrenula je odavno prećutkivano pitanje: u kojoj meri je pansvetska mreža krivac za porast nastranih, bludnih dela širom sveta?
Dečja pornografija, prema Uneskovom istraživanju ima dva lica: dete može lako postati posmatrač zlostavljanja dece, a može i samo biti naterano na bludni čin, koji zatim biva snimljen i montiran, i za samo dan ili dva može završiti na plejlisti svakog seksualnog manijaka na planeti koji ima solidnu Internet konekciju, kao što je to bio slučaj sa pomenutim Kristofer Pol Nilom, koji je nakon trogodišnje istrage identifikovan i pronađen prošlog petka blizu Bangkoka. Poražavajuća statistika govori da ovaj slučaj ima bezbroj parnjaka širom sveta. Samo u Nju Džersiju preko četrdeset ljudi uhapšeno je zbog zlostavljanja maloletnika, od kojih su čak 80 odsto najbliži srodnici svojih maloletnih žrtvi, prema kojima te iste žrtve osećaju poverenje i poštuju njihov autoritet.
Koji je efekat pornografije na ljudsku psihu? Autor teksta „Majka, madona, kurva“, psihoanalitičar Estela Veldon ukazuje na dehumanizirajući efekat pornografije: parovi koji gledaju te filmove zajedno „stiču lažni osećaj bliskosti. Onda snimaju svoj odnos i gledajući snimke, osećaju se čudno, izvan sebe su“, piše Estela Veldon i dodaje kako ovavi i slični poduhvati dehumanizuju drugu osobu, vezu, i svaku intimnost.
U jednoj sekundi, 28.258 ljudi se nalazi na Internetu, u jednoj sekundi potroši se 3.075 dolara – svakih 39 minuta svet postane bogatiji za jedan porno film, koji se zatim plasira na jedan od 42.000.000 sajtova za odrasle koji čine 12 odsto sajtova na Internetu – ovo su rezultati jednog onlajn istraživanja. To je platforma na kojoj pedofili poput Nila mogu javno ispoljavati svoje sklonosti, uvereni da su na fotografijama neko drugi, i da će sveobuhvatna pervertiranost sveta i napredak vizuelnih skrivalica uspeti da sačuvaju njihov identitet.
Ističući negativne posledice pornografije na psihu i seksualnost, psihoanalitičari se slažu da ona izaziva zavisnost, i da vodi samo jednim putem – ka sve „tvrđem“ materijalu, survavajući se u ambis sadomazohizma, a kao glavnog krivca za porast ovog oboljenja navode – dostupnost tih materijala širom elektronskog univerzuma.
Da je u korenu pornografije nasilje potvrdio je 1991. godine i dugogodišnji glumac Bil Margold u knjizi „Pornografija: Mitovi za dvadeseti vek“ psihoanalitičara Džona Stoltenberga. „Moji razlozi za ostanak u industriji su da zadovoljim želju onih muškaraca koji ne mare mnogo za žene i koji žele da vide muškarce iz moje industrije kako se svete ženama koje nisu mogli da imaju dok su odrastali. Zato brutalizujemo njihovu seksualnost. Svetimo se za izgubljene snove“, rekao je Stoltenbergu Margold.
Sa druge strane, Piter Džonson u svom eseju „Pornografija vodi tehnologiju: Zašto ne cenzurisati Internet“ boreći se protiv usvajanja akta o pristojnosti u komunikacijama, brani Internet pornografiju kao logičan produžetak Rableovih, Čoserovih i Bokačovih dela. „Kada novi mediji stvore nova tržišta, pornografija ih žurno špijunira, i hrli da ih ispuni“, argumentuje Džonson.
Krivica Interneta za poplavu perverzija i pedofilije je u tome što je stvorila virtuelni svet anonimnih „vebljana“, gde i oni poremećeni pojedinci mogu da osnivaju zajednice u kojima se osećaju prihvaćeno i normalno, te izlaze iz samotnog života u kome su primorani na sputavanje bludnih nagona, i nalaze istomišljenike sa kojima mogu da razmenjuju monstruozna iskustva, i podstiču svoje nastranosti.
Kako upoznati svoje najbliže sa opasnostima koje vrebaju? Razni filteri i programi poput NETNANNY sprečiće u velikoj meri da opsceni materijali dođu do ekrana vašeg kompjutera, ali, kako navode brojna istraživanja koja se bave problemom prevencije pedofilije, ovakva protekcija nije dovoljna da zaštiti dete od lažno predstavljenih stranaca na četrumovima, a naročito ne na onom mestu gde 80 odsto monstruma pronalaze svoje žrtve – u sopstvenom domu.
Akcije poput operacije „Or“ izvedene u maju ove godine rano otkrivaju vinovnike, kao i konzumente ovih zverstava, putem kreditinih kartica koje su koristili da se učlane ili otkupe fotografije i video klipove. Tokom operacije uhapšeno je 2.400 ljudi od kojih su 90 odsto priznali krivicu. Dobra vest je i ta da organizacija CEOP, originalno britanska, koja se bavi zaštitom i edukacijom dece i roditelja i agresivnim lovom na počinioce zločina, na Internetu i u stvarnosti, širi svoje internacionalne veze u cilju veće bezbednosti najmlađih.
Majkl Moran iz Interpola, komentarišući hapšenje ozloglašenog pedofila, u Bankoku je izjavio da će „Interpol nastaviti da podržava sve zemlje u ovoj oblasti (Jugoistočna Azija) u borbi protiv ljudi koji dolaze da vrebaju njihovu decu“. U međuvremenu, širom sveta deluje niz malih militantnih i visoko organizovanih grupa pedofila, koje se kao u starom vicu (Mi stvarno volimo decu – udruženje pedofila), predstavljaju kao grupe koje se bore za dečiju dobrobit.
Najveće od tih organizacija su severnoamerička NAMBLA (u koju biva uvučen Kartmen iz animirane serije South Park 4, 53), i holandski PAN. Članovi ovih udruženja, kako istražuje Children Lures Prevention (Prevencija namamljivanja dece), mesečno dobijaju magazine i biltene sa novim tehnikama zavođenja – u jednom broju, kako navodi ova organizacija, odaje se hvala sapunskim krejonima, jer se deca, očigledno pred njima sama skidaju, želeći da se po njima crta.
Ovakve organizacije slave praznike tokom kojih šire razumevanje i prihvatanje pedofilije, preko interneta razmenjuju metode, priče, pa čak imena, opise i slike dece, a takođe, praveći pseudoakademske stranice na internetu, oblače svoje nenormalne ideologije u naučno, objektivno ruho, sa ciljem da legitimizuju ljubav između starijih muškaraca i maloletnih dečaka. Oni sa jačim stomakom mogu se više informisati na www.nambla.org, a zatim i o ženskoj verziji pedofilije na www.bkgirls.net.
Sam koren problema nikakvim borbenim taktikama ipak ne može biti u celosti iščupan, i ne mogu sva deca biti pošteđena. Zakasnela pravda kažnjava zver prekasno, ponekad i godinama nakon nepovratnih posledica, te se približavamo sve više pitanju koje će možda zauvek promeniti prirodu Interneta – da li cena slobode govora i mišljenja koja opravdava korišćenje Interneta u svrhe pedofilije i pornografije, može nadomestiti rizik koji sa sobom nosi? Šta o tome odrasli ljudi mogu da kažu onima koji još nisu sposobni da svoje pravo slobode govora iskoriste?
Da li upotrebom sigurnosnih programa učiti decu da svet nije bezbedan i da u njemu žive bauci i babaroge – ili stopama ideje o odgovornom čoveku, iskoreniti iz sveta sve ono što je prljavo, i što pretvara ljude u bezočne zveri?
Državne granice predstavljaju problem cenzurisanju brutalnih, opscenih i drugih sadržaja na mreži, jer ono što je zabranjeno u jednoj zemlji može biti pronađeno na sajtu hostovanom iz neke druge zemlje. Mreže kao Freenet omogućuju potpuno slobodno izražavanje, bez ikakve cenzure i dubinsko skrivanje identiteta, a predviđeno je i stvaranje Darkneta gde će oni najbojažljiviji moći da komuniciraju direktno i samo sa onima kojima veruju.
Sve ovo pokazuje da je Internet dobio ulogu lupe koja uveličava sva čovekova dostignuća, sve njegove vrline i sve mane, združuje ljude u lica njihovih zanimanja, hobija i naravi, koja, kako se da zaključiti iz ranijih pasusa, mogu biti veoma ružna, nemoralna i demonska.