Znanje jezika ili znanje o jeziku i nove tehnologije

Prema mišljenju priređivača nužno je skrenuti pažnju na ovaj značajan segment obrazovanja koji se često zapostavlja ili čak potcenjuje. „Osim znanja jezika, učenici sa nastave treba da izađu sa stečenom kompetencijom u interkulturalnoj komunikaciji, odnosno da budu sposobni da bez problema komuniciraju u okruženju gde su sagovornici pripadnici različitih nacionalnosti“, navela je profesorka Ljiljana Smuđa. Učesnici su izneli svoje mišljenje o tome u kojoj je meri redovno školstvo ispratilo zahteve savremene komunikacije, koji su budući planovi Ministarstva na polju unapređenja nastave stranih jezika u redovnom obrazovanju, ali i o motivaciji učenika i o tome šta je zaista merilo vrednosti znanja nekog jezika. „Treba obratiti pažnju i na različite stilove učenja, jer učenici uče na različite načine, pa profesori moraju biti spremni na podsticanje individualne inteligencije učenika, ali i na promovisanje primene jezičkih aktivnosti koje će podržavati komunikativni pristup radu kao i primenu novih tehnologija, istakao je Miloš Đerić, direktor nastave u školi Inlingua Galindo i dodao da su „konverzacijski metod, male grupe kao i kontinuirana edukacija profesora uz aktivnu upotrebu IT dostignuća, preduslovi za sticanje aktivnog znanja stranog jezika.“ Panel diskusija ponudila je interesantne odgovore na mnoga aktuelna pitanja koja se tiču učenja stranih jezika u redovnoj nastavi osnovnih i srednjih škola, ali i u privatnim školama stranih jezika.