Todorova subota, prva subota Vaskršnjeg posta: Verovanja i običaji

Todorova subota je posvećena Sv. velikomučeniku Teodoru Tironu, čija se uspomena slavi prve subote prve nedelje posta.

Prema tradiciji, na ovaj dan se podsećamo na događaj kada je Sv. Teodor, u vreme cara Julijana Otpadnika, pomogao Hrišćanima da izbegnu oskvrnuće hrane koja je bila pokapana idolskom krvlju.

On je, naime, savetovao gradskom Episkopu Evdoksiju da narod jede kuvanu pšenicu, što je spasilo ljude.

Narodni običaji povezani s Teodorovom subotom variraju, ali mnogi veruju da je Sv. Teodor zaštitnik stoke, posebno konja, zbog čega je ovaj dan poznat kao „Konjski dan“.

U nekim krajevima, kao što je Takovski kraj, veruje se da Teodor leči od padavice, pa seljaci odlaze u manastire sa bolesnima i mole se za zdravlje.

Takođe, u Popovom polju, ovaj dan se zove Todorica, a roditelji šalju decu da se pričeste.

U Gornjoj Pčinji, ljudi slave Sv. Teodora kao zaštitnika goveda, kuvaju kukuruz i hrane stoku.

Trke konja su popularne u Šumadiji, dok u Timočkoj krajini ovaj dan nazivaju „Konjski – Veliki dan“.

U nekim selima, veruje se da noću uoči Svetog Todora, jašu povorke belih konja, među kojima je predvodnik hromi konj, jer se priča da je i sam Sv. Teodor jahao hromog konja.

Takođe, na Todorovu subotu, po prvi put izlaze zmije nakon zimskog mirovanja, a na Kosovu postoji verovanje da je Sv. Teodor upravljao zmijama koje su imale noge, ali je, zbog njihovih otrovnih ujeda, oduzeo noge zmijama.

U nekim delovima Srbije, na ovaj dan se priprema žito, koljivo, kao za Krsnu slavu, a pravi se i kolač sa ukrasima u obliku konja ili potkovice.

Teodorova subota se smatra početkom letnjeg perioda, pa u nekim selima oko Prokuplja veruju da je to dan kada Sv. Teodor uzjaše konja i donosi leto.

U leskovačkom Pomoravlju, kaže se da Kraljević Marko na Todorovu subotu jaše svog šarca na moru. Takođe, u požarevačkom kraju, mehandžije i kafedžije održavaju svoj esnafski pir na ovaj dan.