Boka Kotorska se nalazi na listi Kluba najlepših zaliva sveta. Izuzetne kulturne i prirodne vrednosti dovele su je 1979. na listu Uneskovog svetskog nasleđa.
U periodu od 16. do 18. veka za vreme Mletačke republike, razvijaju se posebno intenzivno sa posebnim usponom mesta kao što su Perast, Prčanj i Dobrota. Danas, tu pokraj mora, ostale su samo palate kao nemi svedoci nekadašnje slave, sjaja i bogatstva njihovih vlasnika. Godine čine svoje mada su još lepe posebno u jutarnjim časovima kada se kupaju u srebrnom odsjaju tečnog ogledala.
U jugoistočnom delu Prčanja nalazi se najstarija, prema dostupnim izvorima s kraja 15. veka poznata kao Tre sorelle (tri sestre). Bio je to letnjikovac kotorske plemićke porodice Buća sa grbom u pročelju i kapelom Sv.Jeronima. Sasvim je posebnog izgleda, sačinjena od tri identična dela koja čine celinu sa posebnim krovovima.
Za palatu je vezana legenda o tri sestre kotorskog porekla koje su bile zaljubljene u istog kapetana. On je samo jednoj obećao večnu ljubav što je među sestrama izazvalo zavist i ljubomoru. Izabranica je uvidevši bol svojih sestara predložila da nesuđenoj ljubavi žrtvuju vlastitu mladost što su ostale prihvatile i donele odluku da sazidaju zajednički dom u kome će do kraja živeti.
Kada je saznao za odluku, nesuđeni mladoženja je otplovio na put s koga se nikada više nije vratio. Godine su prolazile, a sestre nisu gubile nadu da će doći dan da ugledaju njegova jedra sve dok starost i neizbežni kraj nije zakucao na njihova vrata.
Kada je umrla prva, druge dve su zazidale njen prozor, nije više bilo potrebe za njim… Nakon smrti druge, poslednja sestra je i njen prozor zazidala, a posle treće prozor je i dalje ostao jer nikoga nije bilo da isto učini.
Tako je bilo vekovima sve donedavno kada se pojavio „On“, loko-regionalni poslovni čovek koji je palatu kupio, prozore otvorio i napravio nova drvena škura.
Na pitanje kako je moguće da to učini neko poreklom iz Kotora, meštani odgovaraju: „On nije naš, on je iz Grblja!“
Pa dobro, mislim, nije ni to tako daleko, legende se vekovima stvaraju, doteruju a ova naša nije samo naružena većjoj je oduzeto i pravo da živi.
Na pitanje gde je tu Unesko, institucije za zaštitu spomenika kulture nemaju odgovora!?
Sasvim slučajno, zdesna, na Tri sestre se naslanja kuća koja je nekako u slično vreme dobila novog vlasnika, ovog puta poslovnog čoveka iz Brajtona. Nije reprezentativna kao njena suseda, ali u novom ruhu blista sjajem minulih vremena. Svaki detalj je s pažnjom i ljubavlju rekonstruisan i u relativnim kategorijama vremena i prostora dokazuje da je eto Brajton bliži od Grblja.
Sasvim je lična sudbina kotorskih palata.
Možda je danas u ovoj priči posebna Grgurina. Palata porodice koja se u 17. veku doselila iz Istre. Od 1952. u njoj se nalazi Pomorski muzej Crne Gore. Ta velelepna arhitektura spolja i sjaj i bogatstvo enterijera rezultat su decenijskog rada i ljubavi koji su učinili da predstavlja instituciju u kojoj vreme i namernik nemaju predaha.
Vešta koncepcija premošćavanja starog na savremeni jezik je fascinantna dok ne dođete do saznanja da u muzeju nema vitrine koja bi zauvek sačuvala Tre sorelle, od nas samih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
