Trojeručica u katakombi

Zidana starinski lomljenim kamenom, crkva u Mušvetama ušuškana je među vajatima, travama i četinarima ovog sela neobičnog imena koje okružuju tri povisoka brda Gradina, Gliza i Cerovina, iza kojih su dalje Čajetina, Sirogojno, Kriva Reka i turistički centar Zlatibora. Niko ne zna da kaže odakle potiče naziv sela, mada je nadaleko poznato po izvorima čiste planinske vode, posebnoj mikroklimi i proizvodnji pršute, koja je pre nekoliko decenija ovde spojila izvorne dalmatinske recepte iz Varovoda i Kistanja sa autentičnim zlatiborskim sušarama.

Pre dve godine tu se našlo mesto i za temelj ove katakombe u kojoj sada živi bratstvo od četiri monaha i isto toliko iskušenika. Izgradnju nove bogomolje pomogli su mnogi dobrotvori, među kojima su i opštinske vlasti, a njeno osvećenje je u ovaj kraj dovelo nekoliko stotina vernika iz cele Srbije. Vladika Artemije je u besedi rekao da ih je „sve sakupila Bogorodica Trojeručica, igumanija i zaštitnica Hilandara“, čiji je kult u užičkom kraju poštovan još u 14. veku.

Prema predanju, ova ikona se pripisuje apostolu i jevanđelisti Luki, pa se i kao sva njegova ikonopisačka dela smatra „nerukotvorenom“. U hilandarskoj crkvi svetog Jovana Preteče na vrhu Pirga Svetog Save apostol Luka je i predstavljen kao živopisac koji u svom ateljeu slika Bogorodicu s malim Hristom.

Ime „Trojeručica“ dobila je u 8. veku, zahvaljujući čudu koje se nad njom dogodilo isceljenjem desne ruke Svetog Jovana Damaskina (675-740), velikog vizantijskog bogoslova, zaštitnika poštovanja ikona, pesnika i himnografa, čija je životni krug spojio hrišćansko poreklo, visoko zvanje na dvoru kalifa Abdel Meleha u Damasku i monaško smirenje u manastiru Svetog Save Osvećenog nedaleko od Jerusalima. On je u zahvalnost zbog čudesnog isceljenja na okovu ikone Bogorodici dodao od srebra iskovanu „treću ruku“ i ikonu poneo sa sobom u manastir Svetog Save Osvećenog. Ona je nekoliko vekova kasnije, po promislu „odozgo“, zajedno sa igumanskim štapom osnivača ove lavre i čudotvornom ikonom Bogorodice Mlekopitateljnice predata srpskom princu i monahu Savi (Nemanjiću).

Čuvana je na nemanjićkim dvorovima, potom u manastiru Studenica, iz kog je zbog opasnosti od Turaka na samaru magareta poslata tamo gde je Bogorodica bude odvela, kaže predanje. Put se završio se u Hilandaru, gde se od 15. veka nalazi na igumanskom prestolu. Ispred nje gori veliko kandilo, a ulje iz njega, koje se koristi za isceljenja, deljeno je i vernicima koje je praznik ove čudotvorne ikone krajem jula doveo u Mušvete.