Tumor marker u otkrivanju raka prostate

Rana dijagnoza bilo kog karcinoma pa i karcinoma prostate omogućava najveće šanse da se postigne izlečenje. U cilju rane dijagnostike su uvedeni i tumorski markeri. Tumorski markeri su supstance koje se mogu izolovati iz krvi i koje su prisutne u većoj koncentraciji od uobičajene kod nekih tipova karcinoma. Idealan tumorski marker bi morao da bude veoma osetljiv, tačnije, da u veoma ranoj fazi ukaže na postojanje oboljenja ali da istovremeno bude pouzdan, da omogućava da se sa sigurnošću izdvoje oni koji nisu oboleli. Na žalost, idealan tumorski marker ne postoji, što samo znači da se oni moraju koristiti kao dopuna uobičajenim pregledima.

Marker koji se koristi u dijagnostici karcinoma prostate je PSA (Prostata Specifični Antigen) i spada u jedan od boljih tumorskih markera. PSA je u maloj koncentaciji prisutan u krvi svih muškaraca s obzirom da ga proizvode i normalne i obolele ćelije prostate. Povišene vrednosti PSA u krvi se mogu naći kod pacijenata sa uvećanom prostatom što je često kod muškaraca preko 60 godina, ali i kod onih sa zapaljenjem prostate i karcinomom prostate. Činjenica da PSA ne može sa sigurnošću da ukaže na postojanje benignog ili malignog oboljenja prostate je uticala na to da se u medicinskoj javnosti sve više osporava njegov značaj i na isticanje potrebe da se otkriju markeri koji će imati veću preciznost.

PSA ne može sa apsolutnom sigurnošću da ukaže na prirodu bolesti, ali može da ukaže na potrebu da se urade dodatni pregledi koji će pomoći u postavljanju dijagnoze. Vrlo je bitno da pacijenti shvate da postavljenja dijagnoze određenog oboljenja liči na „slagalicu“, gde svaki pojedinačni podatak dobijen različitim pregledima, samo predstavlja deo mozaika. U slučaju karcinoma postate, pored PSA neophodno je obaviti rektalni pregled prostate i ultrazvučni pregled. Ukoliko na osnovu bilo kog od ovih pregleda, postoji sumnja na karcinom prostate neophodno je uraditi biopsiju prostate, kada se iglom uzima veći broj uzoraka (12). Analizom tkiva od strane patologa se može postaviti precizna dijagnoza oboljenja, ali samo u uzorcima tkiva koji su obezbeđeni biopsijom. S obzirom na relativno malu količinu tkiva koje se dobija biopsijom i koja predstavlja tek mali deo prostate, u nekim slučajevima je neophodno ponoviti biopsiju.

U zaključku je neophodno istaći da PSA nije izgubio svoju vrednost u dijagnostici karcinoma prostate, bar ne do trenutka dok se ne otkrije marker koji će imati veće mogućnosti. Dotle PSA treba da bude pre svega instrument koji će koristi lekari, a ne sami pacijenti s obzirom da je PSA samo jedan od faktora koji nas vodi ka postavljanju prave dijagnoze. Istaknuti stručnjaci, uz najsavremenije metode dijagnostike i lečenja koje se primenjuju u KBC „Dr Dragiša Mišović-Dedinje“ pomoći će vam da složite ovaj mozaik.