U ovoj evropskoj zemlji duhovi, trolovi i vilenjaci i dalje žive

Čarobno polje lave koje ljudska ruka nije smela da dodirne, stene koje zavijaju i mračni dvorci – samo su neka od mesta koja su Islanđane nadahnula na mistične priče i legende. Izolovano ostrvo blizu Arktičkog kruga plodno je tlo za priče o neobičnim stvorenjima i natprirodnim bićima poput trolova, vilenjaka i duhova, piše punkufer.hr.

Island ima bogat opus narodnih priča i legendi koje nisu služile samo za zabavu – one su bile način na koji su se ljudi nosili sa surovim vremenskim uslovima i prirodom koja ih okružuje. Mračne zime, veličanstven i tajanstven pejzaž doprineli su razvoju upravo takvih priča. U nastavku krećemo tragovima tih neobičnih predanja.

Gálgahraun – dom vilenjaka i patuljaka

Samo pet kilometara južno od Rejkjavika nalazi se mestašce Garðabær, u kojem leži drevno polje lave Gálgahraun. Islanđani gaje duboko poštovanje prema prirodi – toliko da nisu dozvolili izgradnju puta kroz to područje. Veruju da u ovom prostoru žive vilenjaci i patuljci.

Istraživanje Islandske univerzitetske zajednice pokazalo je da čak 80 odsto Islanđana ne odbacuje mogućnost postojanja vilenjaka. Iako o tome ne govore otvoreno jer se to kosi sa savremenim shvatanjima, mnogi duboko u sebi veruju – za svaki slučaj.

Pre izvesnog vremena, radovi na auto-putu na poluostrvu Alftanes zaustavljeni su odlukom islandske suda, nakon što su aktivisti tvrdili da bi gradnja narušila zaštićeno područje netaknute lave i kulturno dobro – „stanište vila“. Višemesečni spor oko ogromnog kamena, za koji se veruje da je „vilinska crkva“, završen je tako što je ta 70-tonska stena premeštena.

Rešenje je postignuto posredstvom lokalne žene i samoproglašene vidovnjakinje Ragnhildur Jónsdóttir, koja je pozvala na miran dogovor između ljudi i vila. „Stena će biti premeštena pored drugih sličnih kamenih formacija, čime će se stvoriti jedinstvena celina“, saopštila je tada islandska uprava za puteve, dok je gospođa Jónsdóttir izjavila da su vilenjaci imali godinu i po dana da se pripreme za selidbu svoje crkve i da će biti srećni u novom okruženju.

Reynisdrangar i priča o trolovima

Krenete li iz Rejkjavika ka krajnjem jugu Islanda, stići ćete do gradića Vika sa svega tristotinak stanovnika. Tu se nalazi čuvena šljunkovita plaža Reynisfjara. Iznad tamnog peska, podno planine Reynisfjell, uzdižu se visoki heksagonalni bazaltni stubovi.

To su stene Reynisdrangar koje izviru iz nemirnog Severnog Atlantskog okeana, tik uz obalu. Prema islandskoj legendi, ti kameni stubovi nekada su bili trolovi. Kada su pokušavali da odvuku brod do obale, uhvatila ih je zora i pretvorila u kamen. I danas se veruje da, ako prođete blizu tih stena, možete čuti kako zavijaju prema svom domu u planinama.

Drangey – ostrvo ptica i demona

Na severu Islanda, u dubokom zalivu Skagafjörður, nalazi se mali vulkanski ostrv Drangey, dom brojnih ptica. Legende govore o ljudima koji su dolazili na ostrvo da love ptice i skupljaju jaja, ali bi ih tamo dočekala smrt – ruke demona koji je tu obitavao.

Jedan od zaštitnika Islanda, sveštenik Guðmundur, pozvan je da blagoslovi ostrvo. Kada je stigao, demon mu je rekao: „Čak i zlu treba mesto za život.“ Tada mu je dodeljeno malo područje – Stene bezbožnika (Heathen Rocks). Zbog toga se u tom delu ostrva više ne love ptice, niti se uzimaju jaja.

Dimmuborgir – mračni dvorci i zlokobna Grýla

Na severu se nalazi i Dimmuborgir (na islandskom „mračni dvorci“) – jedinstvena formacija stena nastala hlađenjem lave. Ovaj dramatični pejzaž poslužio je kao kulisa za jezivu priču. Navodno je to dom Grýle, polu-trolke, polu-veštice. Njena trinaestoro dece poznata su kao Božićni momci – nestašne islandske verzije Deda Mraza.

Trinaest dana pred Božić, deca u Islandu ostavljaju svoje čizmice na prozorima. Ako su bila dobra, dobijaju poklone. Ako nisu – dobijaju truli krompir. Još strašnije, ako su bila nevaljala, Grýla može doći po njih i skuvati ih za večeru. Ima i ogromnu crnu mačku koja jede samo jednom godišnje – kada otvori sve božićne poklone i pojede svu decu koja nisu dobila odeću. Iako danas svi znaju da je to samo legenda, islandska deca se u decembru ponašaju izuzetno dobro.

Legende koje oblikuju identitet

Islandski folklor i danas igra veliku ulogu u oblikovanju nacionalnog identiteta. Verovali u ove priče ili ne, jedno je sigurno – poštovanje koje Islanđani gaje prema prirodi u kojoj žive zaista zadivljuje. Nama, koji volimo da istražujemo nova mesta, najlepše je da čujemo upravo ovakve, neobične priče. Jer, svaki deo Islanda priča sopstvenu, jedinstvenu bajku – i poziva vas da je otkrijete.