Imala sama sreću da upoznam Zuzanu, Mađaricu koja je studirala u Novom Sadu i koja je, u ime gostoprimstva, bila nadahnuta da mi pokaže neka posebna mesta. Novembar, sav zlatan, a mi smo krenule iz Budimpešte ka Balatonu.
Slikovita sela kao da su ostala nepromenjena iz vremena kada su bila inspiracija Bele Bartoka. A onda kiša. Bila je to za Zuzanu prava kulisa za ručak u „Dve kruške“. Tradicionalni restoran, u duhu lovačkog doma, sa specijalitetima od divljači. Napolju je rominjalo, a romansu crne tuge pevao je neverovatni Imre Ferenc. Sveprožimajuća seta, kao kad Marta Šebešćen ono peva u „Engleskom pacijentu“.
A onda je kiša prestala, sunce je okupalo ceo prizor i kroz žuto lišće, eto nas na Blatnom jezeru ili Balatonu, najvećem jezeru srednje Evrope. Zuzanina porodica ovde ima malu kuću ali na takvom mestu da sa terase ljupkog potkrovlja pogled luta površinom jezera koja se beli. To su jedrilice. I labudovi. Zuzana ima izvanrednu zbirku zidnih tanjira od keramike, a najstariji primerci su od pre sto pedeset godina. U ovom kraju brojne se porodica bave izradom predmeta od keramike i mnoštvo je malih radionica i suvenirnica u kojima se mogu naći pravi umetnički primerci.
Balaton je bio i ostao mondenski centar Mađarske. Lepe kuće, sa više ili manje stila. Posebno su atraktivne one izgrađene u autentičnom, seoskom duhu, pokrivene slamom, što daje ambijent celom kraju koji je poznat i po svojim vinogradima. Vinarije se nadmeću u ponudi. Idealna prilika da se upozna sa vinima koja nisu samo čuveni „tokaj“ ili izvanredni „bikaver“. Naime, jezero je kao ogledalo koje pojačava količinu sunčeve svetosti koju upijaju čokoti, sazrevajući u gotovo mediteranskoj klimi. Uz vino valja probati jedno od nacionalnih jela Mađarske, a to je paprikaš spremljen od smuđa baš sa Balaton jezera. Hedonistički trenuci za one koji su pomalko romantični. Za one druge, Balaton je odavno prestonica zabave i vodenih sportova. Tu se održava veoma poznat festival elektronske muzike.
Zalazak sunca svojom čarolijom boja privuče za trenutak sve oko jezera. Potom, neki će u ludi noćni provod. Neki u vinoteke sa rustičnom atmosferom. A oni kao ja, oni će sesti na terasu, gledati kako jezero noć ogrće kao plaštom i prisetiti se one prastare, o „Devojci biserne kose“. I jezeru. I bojama. I snovima. Grupa „Omega“. I go away.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
