Upravo tu u svojevrsnom gradu-dvorcu živi i osoblje koje radi na održavanju kaštela – kuvarice, dormeni, vrtlari, konjušari, administrativni radnici i čitava bulumenta drugog osoblja koje je neophodno za održavanje ovog pozamašnog zdanja! Oni stanuju u posebnim kamenim kućicama sa malim bašticama ispred. Izgledaju kao da su preslikani iz neke dečije slikovnice!
Vindzor je najveći zamak na svetu, naseljen je od 11. veka i zahvata oko 45.000 metara kvadratnih. Dvorac je jedna od tri zvanične rezidencije britanske kraljice. Ujedno, to je najveća kuća na svetu!
Saznajemo da je temelje dvorca postavio Vilijam Osvajač. Palata je preuređivana više puta po nalogu britanskih monarha. U svojoj istoriji bila je, između ostalog, garnizon i zatvor! Čest „gost“ u dvorcu nekada je bila kraljica Viktorija, poznata po nadimku Udovica iz Vindzora.
Veći deo dvorca otvoren je za posetioce, uključujući i kapelu Sent Džordž.
Odmah na ulazu u odaje su nas upozorili da je slikanje – najstrože zabranjeno! Hodamo beskrajno dugim hodnicima, ogromnim odajama, salonima sa tavanicama visokim „do nebesa“, prepunim stilskog nameštaja, unikatnih predmeta i slika znamenitih predaka Ujedinjenog Kraljevstva. Opažam – miris ustajalosti, „smell“ prohujalih vekova koji se oseća sa slika, tapaciranog nameštaja, svilenih tapeta…
Vodič nas uvodi u jedan ogroman salon. Izgleda mi poznato… Ubrzo saznajem i zašto. U toj dvorani kraljica pravi prijeme za svetsku elitu, a koji, inače, često viđamo i na TV… Nekako sve je slično, maltene isto. Drugačije su samo boje zidova, drapera i tapacirunga na nameštaju…
Kao što sam već pomenuo, Vindzor je letnja rezidencija kraljice Elizabete. Osim što je svakog vikenda ovde, Nj.k.v. u dvorcu boravi nekoliko meseci, kad se sa svitom preseli iz užurbanog Londona… Obično to bude leti – kad je na odmoru.
Pošto smo se i mi umorili tumarajući kilometarskim odajama Vindzora, zavalili smo se udobno na jednu od klupa u „dvorištu“. Omamljeni opojnim mirisima cveća, skrhani umorom, zamalo da tu i zaspimo!?
A da, videli smo i kraljevsku konjušnicu u kojoj se odgajaju najplemenitiji pastuvi. Čak i tu, ispred, nalazi se straža. Uparađeni vojnik, ukopan kao kip, stoji ispred drvene stražarnice. Nisu uspele da ga isprovociraju moje „čarke“. Stameno je stajao i gledao unapred. Čak nije reagovao ni kada sam stao tik uz njega i fotografisao se sa njim. Služba je služba! Posebno kad ste u službi Nj.k.v.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
