Dijabetes, poremećaj metabolizma koji karakteriše trajno povišen nivo šećera u krvi, jedno je od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja. Poslednjih 30 godina uočen je eksplozivan porast broja obolelih u svetu. Prema podacima Međunarodne federacije za dijabetes više od 230 miliona ljudi u svetu ima dijabetes i, ukoliko se ne preduzmu aktivnosti da se epidemija uspori, broj obolelih će premašiti 350 miliona za manje od 20 godina.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u Srbiji od dijabetesa boluje približno 450.000 osoba ili šest odsto populacije. Broj osoba sa tipom 2 dijabetesom je mnogostruko veći (95 odsto) u odnosu na osobe sa tipom 1 dijabetesa. Pri tom, najmanje polovina osoba sa dijabetesom tipa 2 nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest.
Dugo se smatralo da se dijabetes tipa 2 retko javlja pre 40 godine života. Međutim, poslednjih godina beleži se rastući trend obolevanja od dijabetesa tipa 2 kod dece i adolescenata, što se dovodi u vezu sa sve učestalijom pojavom gojaznosti kod ovih osoba. Podaci Registra za dijabetes u Srbiji ukazuju na to da ovaj tip šećerne bolesti kod mlade populacije izgleda postaje značajan problem i u našoj sredini.
Profesor Nebojša Lalić, predsednik Republičke stručne komisije za dijabetes, naglašava da se sa tom bolešću može živeti. Osobe obolele od dijabetesa, kao i oni koji učestvuju u lečenju, moraju biti veoma disciplinovani i posvećeni. Lalić podseća da postoji sve širi sistem edukacije pacijenata koji im omogućava da dođu do potrebnih informacija o promeni faktora rizika vezanih za stil života.
Tip 1 dijabetesa je dominantan tip šećerne bolesti kod dece i mladih osoba i čini oko 5-10 odsto obolelih od dijabetesa. U Srbiji se u proseku registruje 148 novoobolele dece od tipa 1 dijabetesa godišnje, od rođenja do14 godina.
Tip 1 dijabetesa ne može se prevenirati. Najčešće se javlja kod mlađih osoba i kod starijih osoba koje nisu gojazne. Međutim, tip 2 dijabetesa može se uspešno preduprediti održavanjem idealne telesne težine i upražnjavanjem umerene fizičke aktivnosti. U prevenciji tipa 2 dijabetesa i kardiovaskularnih komplikacija dijabetesa najvažnija aktivnost je zdravstveno prosvećivanje koje vodi menjanju faktora rizika vezanih za stil života – pravilnoj ishrani, borba protiv gojaznosti uz redovnu fizičku aktivnost.Tip 2 dijabetesa leči se korigovanjem ishrane i lekovima, a po potrebi se pacijentima vremenom uvodi isnulinska terapija.
Nelečena bolest može da ugrozi rad vitalnih organa, da dovede do srčanog udara, slepila, popuštanja ili prestanka rada bubrega, gangrene i smrti.
Kao datum obeležavanja Svetskog dana borbe protiv dijabetesa odabran je 14. novembar, rođendan Frederika Bantinga čiji je rad, zajedno sa Čarlsom Bestom, doveo do otkrića insulina, u oktobru 1921. godine. U periodu 2009-2013. godine kampanja će biti posvećena podizanju svesti o značaju prevencije dijabetesa, uticaju dijabetesa na život obolelih i značaju mera neophodnih za kontrolu bolesti. Slogan ovogodišnje kampanje je „Upoznajte dijabetes i preuzmite kontrolu“.
Faktori rizika
Prekomerna telesna masa i gojaznost
Nedovoljna fizička aktivnost
Prethodna intolerancija glukoze
Nepravilna ishrana
Uzrast
Povišen krvni pritisak i ukupni holesterol
Dijabetes u porodici
Povišen šećer u trudnoći
Redovne kontrole
Osobe obolele od dijabetesa treba redovno da mere nivo šećera u krvi, uzimaju propisanu terapiju, da budu fizički aktivne i prilagode svoje navike u ishrani. Loša kontrola bolesti imaće za posledicu povećan rizik za nastanak komplikacija dijabetesa. Upozoravajući znaci. Učestalo mokrenje i pojačana žeđ su upozoravajući znaci, ali na dijabetes mogu da ukažu i smanjenje telesne mase, izražena glad, osečaj umora, gubitak koncentracije, povraćanje i bol u trbuhu, utrnulost i bockanje u stopama i šakama, zamućen vid, česte infekcije, sporo zarastanje rana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
