Vaskršnji ponedeljak: Dan radosti, običaja i sećanja

Vaskršnji ponedeljak u hrišćanskoj tradiciji je početak Svetle nedelje – perioda koji se smatra produžetkom vaskršnje radosti i vaskrsenja Hristovog. Prema vizantijskom obredu, ovo je prvi dan Svetle sedmice, dok se u zapadnohrišćanskom kalendaru računa kao drugi dan Vaskrsa.

U narodu je poznata i kao Tomina nedelja, nazvana po apostolu Tomi, a često se naziva i Bela ili trapava nedelja, jer se tada ne poste ni sreda ni petak – što je retkost u crkvenom kalendaru.

Dok se u nedelju slavi Vaskrs u krugu najuže porodice, ponedeljak je rezervisan za kumove, prijatelje, rodbinu i komšije. Gozbe i veselja se nastavljaju, a svako ko dođe u goste dobiće farbano jaje – simbol novog života i pobede nad smrću.

U mnogim mestima Srbije, naročito u vojvođanskim selima, očuvan je običaj polivanja devojaka vodom. Mladići, uz tamburaše ili sami svirajući, obilaze devojke fijakerima ili karucama, sa sobom noseći kantice, bokale ili ćupove. Polivanje ima simbolično značenje – spiranje greha i osveženje duše, a ujedno je i znak udvaranja. Nakon toga, devojke im uzvraćaju farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad se i zaigra kolo.

Litije i svečane povorke održavaju se širom Srbije, a posebno su upečatljive scene iz manastira Hilandara, gde rano izjutra, po završetku službe, monasi izlaze iz porte noseći ikonu Bogorodice Trojeručice.

Zanimljivo je i narodno verovanje da je Vaskršnji utorak – koji sledi sutra – jedini „dobar“ utorak u godini, dok se za Svetlu sredu kaže da, ako je noć vedra i zvezdana, najavljuje izuzetno rodnu godinu.

U svakom običaju, pesmi i jaju darovanom iz ruke u ruku – oslikava se poruka Vaskrsa: života, nade i zajedništva.