Venecija istoka

No zašto se tim njenim karakteristikama ne bi pridružio i Šrinagar, koji zbog vijugave gradske reke slovi kao Venecija Istoka? Evo ga, upadljiv je i nimalo nepoznat, samo nažalost smešten u dosta nestabilnoj zoni na severozapadu zemlje, u blizini granice s Pakistanom, s kojim već decenijama ne postoje dobri odnosi. Ali politika nije razlog da ovde ne pišemo o utiscima o jednoj ne baš metropoli (jedva da ima 350.000 žitelja), ali varoši koja se pamti. I koja je glavni grad država Džame i Kašmira.

– Naša prednost je što nam grad leži kao malo koji u svetu (a Beograd, pomišljamo!) s obe strane jedne ribama bogate reke imenom Dželum i nedaleko od jezera Dal i Anhar, i to u „Srećnoj dolini“, kako se ovaj kraj naziva – kazuje naš šrinagarski domaćin Šianal. – Tako je to bilo tada…

– A u 14. veku stare ere Konstantin Veliki je svojom ratničkom silom doveo i Kašmir u kontakt sa helenističkom kulturom – podstičemo govornika.

– Da, to je tačno. A u trećem preistorijskom stoleću Kašmir je pripadao Ašakina – državi – užurbano nastavlja Šianal. – Temelje za Šrinagar postavio je hinduski knez Pravara Sen u 6. veku oko citadele Šer Gar. Hinduska vlast ostavila je hram u kašmirskom stilu. Mnogo kasnije, u 14. i 15. veku, islamski osvajači ukrasili su grad kultnim građevinama, pa su veliki moguli procenili Šrinagar kao mesto za odmor i oporavak. Posle oslobođenja Indije, 1947. godine glavni grad Kašmira bio je u središtu razračunavanja između Indije i Pakistana.

Očigledno ove razmirice koje baš ne garantuju stalnu bezbednost, nemaju velikog uticaja ni na Indijce, ni na njihove goste u smislu izbegavanja „klimavog Šrinagara“. Jer, voleli su ga i rado obilazili i jedni i drugi: prvi da bi se po ugledu na nekadašnje velikodostojnike malo odmorili, a drugi (njih je sasvim malo) da bi lično videli to čuveno mesto sporenja dve susedne zemlje.

Pošto glasno izražavamo ova razmišljanja, naš domaćin oseća se pozvanim da reaguje.

– Glavni sporovi svuda u svetu dešavaju se između prvih suseda – zaključuje. – Verovatno vam je to dobro poznato. Ali mi smo sigurni da će naš kašmirski spor ko zna koliko dugo još stagnirati, valjda tek neće zbog jednog grada, koliko god lepog, izbiti novi ozbiljan rat?!

Ali, ostavimo se politike i pređimo na izgled čuvenog Šrinagara. Ukoliko bi, pak, neko svoj utisak o tom izgledu hteo da izrazi što kraće, samo jednom rečenicom, rekao bi: tipičan indijski grad i odmah nabrojao četiri mosta preko reke Dželum, od kojih se prvi, Amira kadal, ističe vrlo upadljivim modernim stilom. A vožnja ispod ovih gradskih ćuprija posebno je prijatan doživljaj, i zbog mirisa vode i zbog dobronamernih dobacivanja vozača drugih čamaca. Ako je verovati našem vodiču, onda su ta dobacivanja u smislu… „voziš najlepši teret, druškane, blago tebi“, zaista veliki kompliment.

Zatim prolazimo pored „Džamije petka“, pored svečanih odaja velikog mogula Akbara iz 16. veka, pa prelepog hinduskog hrama kojem je pridodat Salomonov presto. Najzad, plovimo i pored „Parka radosti“ i „Mesta ljubavi“, na kojima se u vreme izleta iznajmljenim čamcima i pored vrlo izazivačkih naziva ništa izazivačko ne dešava. „Ali da dođete noću, svašta biste videli“, prošaputa naš vodič.

Nažalost, nismo otišli.

Spomenimo još „Kraljevski bunar“ s retko viđenim jakim izvorom i Šivin hram „Pandratam“ i završili smo s plovidbom, glavnom turističkom atrakcijom Šrinagara.