Veštačka inteligencija otkrila formulu: Ova farba značajno snižava temperaturu zgrada

Prema njihovim rečima, ova farba može da ohladi zgrade za 5 do čak 20 stepeni Celzijusa u poređenju s običnim premazima, što bi moglo da smanji troškove hlađenja i ublaži vrućinu u gradovima.

Ovo otkriće dolazi u trenutku kada se mnogi urbani centri suočavaju sa sve većim izazovom tzv. efekta urbanog toplotnog ostrva – fenomena pri kojem beton i asfalt zadržavaju toplotu, pa je temperatura u gradovima često znatno viša nego u okolnim ruralnim područjima.

Farba razvijena uz pomoć AI-a reflektuje više sunčeve svetlosti i efikasnije otpušta toplotu, pomažući tako da se rashlade krovovi, vozila, pa čak i oprema na otvorenom prostoru.

U istraživanju su učestvovali timovi sa Univerziteta Teksas u Ostinu, Univerziteta Šangaj Jiao Tong, Nacionalnog univerziteta u Singapuru i Univerziteta Umeo u Švedskoj. Njihova recenzirana studija, objavljena u časopisu Nature, pokazuje kako veštačka inteligencija može ubrzati razvoj naprednih materijala i pokrenuti inovacije.

Ušteda energije dovoljna za hiljade klima-uređaja

Studija pokazuje da bi premazivanje krova četvorospratne stambene zgrade u vrelim gradovima poput Rio de Žaneira ili Bangkoka ovom AI-farbom moglo da uštedi i do 15.800 kilovati električne energije godišnje. U većem obimu – na primer, ako bi se ista farba koristila na 1.000 sličnih zgrada – ušteda bi bila dovoljna da napaja više od 10.000 klima-uređaja tokom cele godine.

Profesor Juebing Ženg sa Univerziteta u Teksasu, koji je jedan od vodećih istraživača na ovom projektu, rekao je da je mašinsko učenje potpuno promenilo njihov pristup problemu:
„Ono što je ranije trajalo mesec dana, sada možemo da uradimo za samo nekoliko dana,“ objasnio je.
„Sada samo pratimo izlaz iz AI modela – njegove instrukcije o strukturi i vrstama materijala – i možemo odmah da pogodimo pravu formulu, bez mnogo ciklusa dizajniranja i testiranja.“

Ovo istraživanje deo je šireg trenda u kom veštačka inteligencija transformiše način na koji naučnici dizajniraju nove materijale. Nekada je razvoj, recimo, novog premaza ili magneta zahtevao bezbroj laboratorijskih testova. Danas, algoritmu se jednostavno može „postaviti zadatak“ i on predloži rešenja za znatno kraće vreme.

AI ubrzava otkrića i menja tok istraživanja

Britanska kompanija MatNex, na primer, koristila je AI za pravljenje magneta bez retkih metala – koji su skupi i štetni po životnu sredinu.
Microsoft je takođe razvio alate koji pomažu istraživačima u dizajniranju materijala za solarne panele i medicinske uređaje.
Rastuća je nada da slične metode mogu unaprediti baterije ili pomoći u uklanjanju ugljen-dioksida iz atmosfere.

Dr Aleks Ganouz, predavač hemije na Imperijal koledžu u Londonu, kaže da AI u potpunosti menja tok istraživanja:
„Sve se odvija jako brzo u ovom domenu. Samo u poslednjih godinu dana pojavile su se brojne startap kompanije koje koriste generativni AI za razvoj materijala,“ rekao je, prenosi greekreporter.com.

Kako globalne temperature rastu, a potražnja za energijom raste, naučnici veruju da bi alati poput AI-farbe mogli postati ključni za održavanje hladnijih i energetski efikasnijih gradova i zgrada.