Vetroviti divovi iz Dobrudže

Nije to bila turistička tura, već studijska poseta povezana sa energetikom i ekonomijom. Iako o tehnologiji koja primarnu prirodnu pojavu pretvara u čistu električnu energiju ponešto znam, a tu sam došla da saznam još više, posle nepunih pet minuta okružena vetrenjačama, dok prikupljam elemente novinskog izveštaja, umišljam da sam pesnik i meditiram.

Gledam krila vetrenjača kako se lagano vrte u krug, pokrenuta vetrom. Ne razmišljam mnogo o tehničkim izumima iako zurim pravo u njih, u vetrenjače. Legenda kaže: vetar Karajel juri ovim predelima Rumunije kako bi konačno našao odgovor na pitanja svoje sudbine. Trudeći se da što bolje upamtim prizore nesagledivog terena vetropolja, pomažem se opštim istinama – vetar je u prvom trenutku oblikovan u mit, u drugom je bio u službi brodova, u trećem je pretvoren u nepresušni izvor energije. Svedok sam ove treće transformacije, i pitam se šta je četvrta.

Ne napuštaju mi se ova polja, vetrenjače i jednolično obrtanje belih elisa. U Rumuniji smo i u sebi nabrajam asocijacije: Rumun Mirče Elijade proučavao je religiju. Ežen Jonesko bio je rumunski Francuz, građanin sveta i pisao je čudne drame. Rumunska princeza postala je kraljica Marija Karađorđević. Bila je pametna i lepa. Sa ovom zemljom povezuje nas ona, Dunav i Đerdap. Tesla je najveći energetičar svih vremena. On je rekao da su izvori energije ograničeni, i da ćemo ih sve potrošiti.

Vodič, inženjer vetro-parka, Čez Fantanele govori o strukturi tornja i vetro-generatorima, i o broju domaćinstava koje ovo vetropolje snabde strujom, u proseku i godišnje. Brojke su realan poziv stvarnosti. U mašti na kratko glumih Isidoru Sekulić i Gandija u isto vreme. Nije ni čudo. Energija pokreće i maštu i sećanja i pesnička pitanja.