Stručnjaci upozoravaju: Više od 60% svetske populacije nema dovoljno ovog vitamina — a to povećava rizik od bolesti

Vitamin D je od ključnog značaja za brojne funkcije u telu, od razvoja kostiju do imunološkog sistema. Možemo ga unositi hranom, putem sunčeve svetlosti ili dodataka ishrani, ali često hrana i sunčeva svetlost nisu dovoljni da zadovolje dnevne potrebe organizma.

Vitamin D, poznat i kao „vitamin sunca“, ključan je za apsorpciju kalcijuma i fosfora, podržavajući zdravlje kostiju, zuba, mišića i jačajući imunitet, a telo ga proizvodi izlaganjem suncu i unosi hranom (masna riba, žumanca, obogaćeni proizvodi). Nedostatak može dovesti do rahitisa (deca) i osteoporoze (odrasli).

„Vitamin D ima ključnu ulogu u regulisanju i urođenog, i adaptivnog imuniteta“, objašnjava dr Majkl Holik, profesor medicine, farmakologije, fiziologije i biofizike na Boston University Chobanian & Avedisian School of Medicine. „On je jedan od glavnih regulatora imunog sistema.“

Dijane Stadler, direktorka programa ljudske ishrane na Oregon Health & Science University, dodaje: „Postoji sve više dokaza koji povezuju nizak nivo vitamina D u krvi sa povećanim rizikom od respiratornih bolesti i bakterijskih infekcija.“

Vitamin i bolesti

Važno je napomenuti da sam nedostatak vitamina D ne uzrokuje bolesti direktno. On utiče na efikasnost imunog sistema u borbi protiv infekcija. „Vitamin D deluje na više načina kako bi pojačao imunološki odgovor. Ako nema dovoljno vitamina D, telo slabije reaguje na uobičajene bakterijske i virusne infekcije, što je naročito izraženo u zimskim mesecima“, objašnjava Stadler.

Nedostatak vitamina D znači da telo teže reaguje na prehlade i COVID-19. Holik je u istraživanjima pokazao da osobe sa niskim nivoima vitamina D imaju veći rizik od komplikacija i smrtnog ishoda od COVID-19. Njegova istraživanja takođe pokazuju da osobe sa nedostatkom vitamina D imaju 54% veći rizik da obole od COVID-19.

Dobar nivo vitamina D takođe poboljšava reakciju organizma na vakcine, uključujući vakcine protiv COVID-a, gripe i pneumokoka. „Vitamin D pomaže telu da bude spremno da adekvatno reaguje na vakcinaciju“, objašnjava Stadler.

Globalni problem

Holik i Stadler ističu da većina ljudi treba da uzima dnevni dodatak vitamina D. „Nedostatak vitamina D i dalje predstavlja globalni zdravstveni problem. Procene pokazuju da više od 60% svetske populacije ima nedostatak ili neadekvatan nivo vitamina D“, kaže Holik.

Naši preci, lovci i sakupljači, provodili su mnogo više vremena napolju, što im je omogućavalo unos vitamina D putem kože i sunčeve svetlosti. Danas, zbog modernog načina života, unos putem hrane i sunčeve svetlosti često nije dovoljan.

Nivo vitamina D se meri krvnim testom, ali ga retko traže lekari primarne zdravstvene zaštite osim ako postoji razlog za to. Stadler napominje da zbog velike rasprostranjenosti nedostatka vitamina D, lekari često jednostavno preporučuju dodatke ishrani.

Preporučene doze

Optimalni nivo vitamina D se kreće oko 30 ng/mL i više, dok stručnjaci preporučuju ciljanje na 40–60 ng/mL. Holik smatra da je do 100 ng/mL i dalje sigurno.

Dnevni unos vitamina D koji se preporučuje je između 1.000 i 2.000 IJ, ali Holik smatra da bi odrasli trebalo da uzimaju više — minimum 2.000 IJ dnevno, idealno 5.000 IJ. Vitamin D3 je češće preporučivan od D2, ali oba oblika su prihvatljiva.

Iako hrana i sunce mogu doprineti, dodaci ishrani su najefikasniji. Ribe, mleko i sok od narandže mogu povećati nivo vitamina D, ali retko dovoljno da nadomeste nedostatak.

Stadler ističe da su starije osobe i osobe sa tamnijom kožom pod većim rizikom od nedostatka vitamina D. „Nedostatak vitamina D je javnozdravstveni problem. Važno je da budemo svesni toga i da ga možemo efikasno i jeftino ispraviti“, zaključuje ona.