Prava je šteta otići u Sokobanju a ne popeti se na Ozren, planinu koja je udaljena od Sokobanje samo pet kilometara. Kombi-taksi već čeka turiste u blizini Miloševog konaka. Karte naplaćuju odmah, čak i maloj deci. Krenuli smo na Ozren. Prvi put. Prvo što smo videli je malo jezero prepuno pastrmki. Jezero je zelene boje, pa se odlično uklapa u okolinu. Sve okolo savršeno je zeleno i čisto. Ozren je jedna od najšumovitijih planina u Srbiji i veoma bogata ozonom. Ovde se meša nekoliko vazdušnih struja, a ta pojava poznata je kao „Ruža vetrova“. Najviši vrh Leskovik nalazi se na 1.174 metara nadmorske visine. Idealno mesto za duge šetnje i branje lekovitog bilja. Tu se nalazi i poznata bolnica za lečenje plućnih bolesti.
Šetajući Ozrenom, naišli smo na drveni putokaz na kojem je pisalo: vodopad Ripaljka. Želja da za desetak dana vidimo i upoznamo što više ne da nam mira, mada nas usputni planinari upozoravaju na strmine, te da nije poželjno voditi decu. Ipak, zbog dece odlučili smo se za sigurniji put, stazom desno od ulaza u bolnički krug Specijalne bolnice za lečenje plućnih bolesti Ozren. Ne žurimo nigde. Na osnovu onoga što smo dosad videli, pokušavamo da se orijentišemo i shvatamo da je to što se ispod nas čuje zapravo reka Gradašnica. Naišli smo i na mali vodopad i ne baš oduševljeni planiramo povratak. Ali, pedesetak metara niže čuju se glasovi. Dolazimo do cilja i prelepe slike. Vodopad visok dvadesetak metara pravi je praznik za oči. Umivamo se i uživamo u pejzažu i hladovini posle dugog pešačenja.
Na jednoj velikoj tabli piše sve što nas interesuje u vezi sa Ripaljkom. Piše da je to prvi spomenik kulture u Kraljevini Jugoslaviji. Zaštićen je zakonom iz 1948. godine. Prema navodima Jovana Cvijića, ovo je bio najviši vodopad Srbije u to vreme. Spada u grupu akumulativnih vodopada, a nalazi se na nadmorskoj visini od 420 metara. Silazimo niže da vidimo i ostale manje odseke, jer vodopad se sastoji iz jedanaest odseka čija je ukupna visina oko 40 metara. Ispod mene je put koji vodi ka izletištu Lepterija. Usput čujem da smo imali sreće, jer po velikim julskim vrućinama reka Gradašnica presuši i vodopad jednostavno nestane.
Iznad vodopada uređen je piknik prostor sa klupama i stolovima za odmor i mestom za roštiljanje. Ime vodopada nije mi bilo neobično, jer znam da u sokobanjskom kraju, kao i kod nas na jugu, ripati znači skakati.
U povratku onaj isti kombi je čekao. Sav doživljaj je pokvario vozač koji je insistirao da starija žena plati kartu i za unuče od jedva dve godine. Nažalost, i to je „kulturno blago Srbije“. Takve ni dve Ripaljke ne mogu da operu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
