Konačno znamo zašto je Mars crven

Zašto je Mars crven?

Najnovije naučne studije sugerišu da je ključ u mineralu ferihidritu, bogatom vodom feričnom oksihidroksidu, koji je široko rasprostranjen u marsovskoj prašini i stvrdnutim stenama. Ovakav mineral daje planeti karakterističnu crvenu boju, a njegovo postojanje ukazuje i na moguće prisustvo ranije vode na Marsu.

Ljudi su se vekovima — možda i milenijumima — pitali odakle potiče ta crvena boja.

Ranije se smatralo da je razlog prisustvo hematita (nazvanog po grčkoj reči za „krv“), mineralnog oksida gvožđa koji se često nalazi i na Zemlji. Kontinuirana oksidacija i razgradnja marsovskih stena, u uslovima siromašnim vodom tokom takozvanog „amazonskog“ perioda (koji je počeo pre oko 3 milijarde godina), takođe je objašnjavala Marsovu crvenu boju, piše Science Focus.

Crvena boja rđe na Zemlji takođe potiče od različitih oksida i hidroksida gvožđa, poput hematita.

Međutim, nedavno je tim istraživača dovleo u pitanje pretpostavku da je hematit glavni krivac i predložio alternativno objašnjenje.

Naučnici su koristili podatke sa više svemirskih sondi — uključujući NASA-in Mars Reconnaissance Orbiter, Mars Express Evropske svemirske agencije i misiju ExoMars, kao i merenja sa NASA-inih rover-a na površini Marsa.

Istraživanje je pokazalo da je drugi mineral, nazvan ferihidrit — vodom bogat ferični oksihidrid — široko rasprostranjen u marsovskoj prašini, i verovatno i u podzemnim stenama. Upravo on bi mogao biti glavni uzrok crvene boje planeta.

Laboratorijski testovi sa sintetičkom mešavinom marsovskih minerala (bazalt + ferihidrit) dali su mnogo bolji odgovor u poređenju sa podacima dobijenim posmatranjem nego modeli sa hematitom.

Za formiranje ferihidrita na Marsu potrebni su kiseonik i voda sposobna da reaguju sa gvožđem — sastojci koji danas u suvom i hladnom okruženju Marsa praktično ne postoje, ali su možda bili prisutni u dalekoj prošlosti planete.

Dok se na Zemlji ferihidrit brzo pretvara u okside gvožđa kao što je hematit, na Marsu bi, prema istraživačima, mogao opstati gotovo neograničeno jednom kad nastane.

Mars — Crvena planeta i šta još znamo o njoj

Mars je četvrta planeta od Sunca u Sunčevom sistemu i često se naziva Crvenom planetom zbog svoje karakteristične crvenkaste boje, koja je posledica visokog sadržaja oksida gvožđa na površini. Mars je manji od Zemlje — prečnika je oko 6.779 km, što je nešto više od polovine Zemljinog prečnika.

Ključne karakteristike Marsa:

Atmosfera: tanka, pretežno ugljen-dioksid (oko 95%), sa tragovima azota i argona.

Temperatura: prosek oko -60 °C, može da varira od +20 °C na ekvatoru do -125 °C na polovima.

Površina: stene, prašina bogata gvožđem, planine (npr. Olympus Mons — najveći vulkan u Sunčevom sistemu), kanjoni (Valles Marineris — ogroman kanjon veći od Grand Canyona).

Meseci: dva mala prirodna satelita, Fobos i Deimos.

Voda: danas u obliku leda, ali dokazi ukazuju da je nekada postojala tečna voda, uključujući rečne kanale i jezera.

Mars je predmet intenzivnog istraživanja zbog svoje sličnosti sa Zemljom, mogućnosti da je nekada podržavao život i potencijala za buduću ljudsku kolonizaciju. NASA-ini rover-i (Curiosity, Perseverance) i svemirske misije Evropske svemirske agencije (ESA) prikupljaju podatke o geologiji, klimi i hemijskom sastavu Marsa.