Zašto je more plavo?

Zašto je more plavo? Šta se krije iza ovog optičkog fenomena? Odgovor leži u načinu na koji molekuli vode interaguju sa svetlošću.

1. Absorpcija svetlosti

Sunčeva svetlost sadrži ceo spektar boja: crvenu, narandžastu, zelenu, plavu i ljubičastu. Te boje se razlikuju po talasnoj dužini — crvena ima najdužu, plava najkraću vidljivu dužinu. Kada svetlost prolazi kroz vodu, različite boje se absorbuju različito. Voda snažno apsorbuje crvene, narandžaste i žute talase, dok plave i ljubičaste ne apsorbuje koliko teže, te one prodru dublje i najviše se raspršuju nazad ka posmatraču.

Zahvaljujući ovome, naše oči uglavnom primećuju plavi spektar jer drugi talasi gotovo da ne dopru do oka — nestaju promenom u unutrašnjim vibracijama molekula vode.

2. Raspršivanje

Pored apsorpcije, voda raspršuje plavu svetlost. Ovo se događa jer molekuli vode i sitne čestice u njoj prelamaju i šalju plavu svetlost u različitim pravcima (slično Rayleigh-jevom raspršivanju u atmosferi koje čini nebo plavim). Kako voda apsorbuje druge boje, plava postaje ona koja ostaje i raspršuje se najviše — te se stvara efekat živopisnog, čak tamnog plavetnila na većim dubinama.

3. Čistoća vode i plitko naspram dubokom moru

U veoma čistim predelima okeana (npr. oko Uskršnjeg ostrva) gde ima malo suspendovanih čestica i klorofila, voda je posebno transparentna i stoga intenzivno plava. Suprotno tome, blizu obale, boja vode može varirati i do zelene, žute, pa čak crvene, ukoliko se svetlost reflektuje od morskih sedimenta, algi ili višeg nivoa planktona.

4. Refleksija neba nije glavni uzrok

Postoji raširena zabluda da je more plavo zato što ‘ogledalo’ boju neba. Iako do određene mere reflektuje boju neba, to je sekundarna pojava. Naučna objašnjenja potvrđuju da je plavetnilo pre svega rezultat selektivne apsorpcije i raspršivanja svetlosti unutar vode, nezavisno od neba iznad.

5. Dublje i hladnije — tamnije i intenzivnije plavo

Što smo dalje od obale i dublje ispod površine, crvene i žute talase apsorbuje voda pre nego što stignu dno. Ostaje samo plava svetlost, rasuta po vodenom stubu — zbog čega i vidimo tamniju, duboko plavu boju okeana. Tipično, svetlost dostiže do oko 200 metara dubine u prozirnim okeanima pre nego što nestane pod samo 1% jačine na površini.

Dakle, more je plavo prvenstveno zato što voda selektivno apsorbuje narandžaste, žute i crvene talase, dok plava svetlost prodire dublje, raspršuje se i vraća nazad. Čista voda deluje tamnije plavo, a lokalni mikroorganizmi, mulj i plankton mogu preoblikovati nijansu u zelenu ili čak braon. Sve ovo čini naš planet „plavom tačkom“ u svemirskom prostranstvu.