Zašto su vam ruke i stopala stalno hladni?

Mnogi ljudi imaju utisak da su im ruke i stopala hladni, naročito tokom zime ili kada miruju, ali pitanje je — kada je to normalno, a kada signal za pregled kod lekara?

U većini slučajeva, hladne ruke i stopala su prirodna reakcija tela na hladnoću ili mirovanje. Međutim, kada postanu uporne ili praćene drugim simptomima, mogu biti znak da telo pokušava da vam nešto poruči. Pažljivo osluškivanje tih signala i pravovremeni pregled mogu napraviti veliku razliku — ne samo za osećaj toplote, već i za ukupno zdravlje.

Kako telo reguliše temperaturu?

Kada nam je hladno, prvi osećaj hladnoće gotovo uvek javlja se u prstima ruku i stopala. Razlog je jednostavan: oni su najudaljeniji od centra tela, gde se proizvodi najviše toplote.

Prema rečima dr Nikolasa Morisija, vaskularnog hirurga sa Kolumbija univerzitetskog medicinskog centra u Njujorku, ruke i stopala nemaju velike mišiće ni unutrašnje organe koji bi proizvodili toplotu. Umesto toga, njihova temperatura zavisi od protoka krvi, piše nytimes.com.

U hladnim uslovima, krvni sudovi u ekstremitetima se sužavaju — proces poznat kao vazokonstrikcija — kako bi se topla krv preusmerila ka vitalnim organima poput srca, pluća i mozga. Kako objašnjava dr Stiven Čang, profesor kineziologije na Univerzitetu Brok u Kanadi, mozak tada praktično „donosi odluku“ da su ruke i stopala manje prioritetni u odnosu na organe neophodne za preživljavanje.

Kada hladne ruke i stopala nisu bezazleni simptom?

Iako je u većini slučajeva reč o normalnoj reakciji organizma, stručnjaci upozoravaju da stalna ili izražena hladnoća može ukazivati na određena zdravstvena stanja.

Jedno od najčešćih je Rejnoov fenomen, poremećaj kod kojeg dolazi do naglog sužavanja krvnih sudova u prstima, često izazvanog hladnoćom ili stresom. Prsti tada mogu pobledeti, poplaveti ili čak poprimiti belu boju, uz osećaj utrnulosti ili bola.

Hladni ekstremiteti mogu biti povezani i sa:

slabijom cirkulacijom, naročito kod osoba sa perifernom arterijskom bolešću

anemijom, kada telo nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca za prenos kiseonika

poremećajem rada štitaste žlezde (hipotireozom)

dijabetesom, koji može oštetiti nerve i krvne sudove

hroničnim stresom i anksioznošću, koji podstiču vazokonstrikciju

Prema podacima sa medicinskih portala poput Mayo Clinic i Cleveland Clinic, važno je obratiti pažnju ako su hladne ruke i stopala praćeni promenama boje kože, bolom, trncima, ranama koje sporo zarastaju ili opštim umorom.

Ko je skloniji ovom problemu?

Žene češće prijavljuju hladne ekstremitete, delom zbog hormonskih razlika, ali i zato što generalno imaju tanji sloj potkožnog masnog tkiva. Starije osobe takođe su podložnije, jer se s godinama smanjuje elastičnost krvnih sudova i efikasnost cirkulacije.

Osobe koje dugo sede, malo se kreću ili često borave u klimatizovanim prostorijama mogu primetiti da im ruke i stopala lakše postaju hladni, čak i kada okolina nije izrazito hladna.

Kako da se ugrejete i poboljšate cirkulaciju?

Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih koraka:

redovno kretanje i lagane vežbe koje podstiču protok krvi

slojevito oblačenje i nošenje toplih čarapa i rukavica

izbegavanje pušenja, jer nikotin sužava krvne sudove

upravljanje stresom kroz disanje, meditaciju ili fizičku aktivnost

uravnoteženu ishranu bogatu gvožđem, vitaminom B12 i omega-3 masnim kiselinama

Ako hladnoća u rukama i stopalima postane učestala, intenzivna ili se pogoršava, lekari savetuju da se obratite izabranom lekaru, koji može proceniti da li su potrebne dodatne analize ili upućivanje specijalisti.