Žurka za meduze

Halkida je najveći grad drugog po veličini grčkog ostrva – Evije, poznatog i kao Eubeja, skoro priljubljenog uz kopno, dugačkog oko dve stotine kilometara. Ime Halkida potiče još iz davnih vremena, od reči χαλκος(bronza, bakar), ali su je Venecijanci zvali „Negroponte“ (zvučalo im je onako, više italijanski), po mostu koji je spajao grad sa kopnom.

Halkidu u šali nazivaju i grad „ludih voda“, baš zahvaljujući toj morskoj reci (ili rečnom moru) koja protiče ispod starog, pokretnog mosta. Od pre dvadeset godina, Halkida je sa kopnom povezana i novim, velikim mostom, koji neodoljivo podseća na Most na Adi, pa ga zato i Grci odskora zovu „Most na Eviji“.

I tako, ovo halkiđansko-evijansko more, koje bi moglo da posluži za takmičenje kajaka na brzim vodama, zahvaljujući plimama, osekama, uticajima meseca, sunca, ekonomskih kriza i broja turista, menja smer svakih 6 sati! Ali ni tu nije kraj – nekih 6-7 dana tokom meseca morska struja menja smer čak 14 puta u okviru 24 sata!

U stara vremena, čak je i čuveni Aristotel (čija je majka bila Halkiđanka) lupao glavu tražeći rešenje za ovu pojavu. Pošto lupanje nije vredelo, Aristotelu je preostalo samo da skoči u Euripus i udavi se (više prema popularnoj legendi nego istinitoj priči) – rekavši na rastanku od ovoga sveta: „Neka me Euripus uzme, kad već ne mogu nikako da ga shvatim!“ E sad, most nije mnogo visok, ali je more tu duboko preko 8 metara, pa nije isključeno da poneko uspe i ovde da se udavi?

A iskusni ribari se, tačni kao sat, nameste sa svojim čamcima, opremljenim malim svetiljkama, blizu staroga mosta – u gustoj formaciji, čekajući da more promeni smer i da im u mreže, pomenutom brzinom od 8 čvorova, uleti neki riblji specijalitet.

Krajem avgusta, barem ovogodišnjeg, brzina, a i smer, Euripusa mogli su se nepogrešivo pratiti zahvaljujući – meduzama! More oko Evije, a kažu da je to bio slučaj i u celom Sredozemlju, obilovalo je ove godine tim simpatičnim (ako se ne kupate pored njih) morskim stvorenjima, debeljuškasto-pihtijastim poluloptama prečnika od 10 do 30 i više santimetara, upadljive braonkasto-šućmuraste boje, posebno u odnosu na, onako, poluvizantijsko plavo Egejsko more.

I tako, ispod mosta su proletala čitava jata veselih meduza, koje je Euripus silovito nosio, gurao, okretao naglavačke i isporučivao ih sigurno po nekoliko kilometara dalje – do Eretrije ili Politike (nisam ja kriv što Grci nisu to mesto nazvali „Danas“), zavisno od smera Euripusa. A tamo se malkice odmore od ludiranja, u mirnijim zalivskim vodama – i zatim žarnu jedna drugu, što na slengu meduza znači: „Ajmo još jedan krug!“ Žurka za meduze, non-stop!