Vuk Drašković: Opijanje Rusijom

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Pao Berlinski zid, pada komunizam u čitavoj Istočnoj Evropi. Tajne službe, SPS Slobodana Miloševića, boljševička generalska partija njegove supruge, Crkva, vodeći akademici, režimski mediji, vrači i guslari, ne prihvataju stvarnost tektonskih promena. Po njima, to i nije bila stvarnost, nego utvara, koju će da rasprši Rusija, čim padnu perestrojka i Mihail Gorbačov.

Raspada se i Varšavski pakt, boljševički generali uklanjaju Gorbačova a Boris Jeljcin ruši pučiste i zabranjuje Komunističku partiju Sovjetskog Saveza. Ubrzo, raspada se i Sovjetski Savez, a u Sloveniji i Hrvatskoj, pa u BiH, počinje rat. Ruski hor u Beogradu ne menja melodiju. Rusija će srušiti Novu Evropu, čim ruske patriote obore Jeljcina sa vlasti.

Jugoslavije više nema. Ima samo pakla u Hrvatskoj i BiH, strašnih zločina, etničkih čišćenja, tajnih grobnica, stotina hiljada mrtvih i obogaljenih, više od dva miliona izbeglica. U Beogradu ne menjaju koračnicu. Jugoslavija je Srbija i Crna Gora. Kad se Rusija uspravi, sve će da se ispravi.

Stigoše rat i smrt i u Srbiju, na Kosovo. U Beogradu veruju da je to istorijska prilika za „srpsku oluju“. Da očistimo Kosovo od Albanaca na isti način na koji su Hrvati očistili Hrvatsku od Srba. Amerika i NATO neće smeti da intervenišu bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a tog odobrenja, zbog ruskog veta, neće biti.

Napadoše, žestoko, bez odobrenja Saveta bezbednosti, propade „srpska oluja“, razorena Srbija potpisa kapitulaciju i svoj progon sa Kosova. U Beogradu proglasiše pobedu. Ruska vojska dolazi na srpsko Kosovo!

I stiže, zaista, ruska vojska na srpsko Kosovo. Stiže brzo i povuče se još brže. U Beogradu pronađoše novi razlog za pobedu. Nikada Kosovo neće ući u članstvo UN, jer će, svojim vetom, da to spreči Rusija!

Odvoji se i Crna Gora od Srbije, a u Beogradu pobesneše od nove koračnice u Podgorici: U Evropu i u NATO. U Rusiju i Evroaziju! – uzvratiše kozački atamani u Srbiji. Sad ili nikad. Trenutak je kao poručen, idealan. „Majka Rusija“ više nije, kao u poslednjoj deceniji prošlog veka i u prvoj dekadi ovog stoleća, strateški partner Evrope i Amerike. Drama Ukrajine preokrenula je to savezništvo u neprijateljstvo. Eto istorijske prilike da Srbija poruši sve mostove ka Zapadu i pridruži se ekonomskom i vojnom savezu sa Rusijom!

To propovedaju isti ljudi koji su Srbe i Srbiju devedesetih gurali u krvave ratove, užasne zločine, strahote, svetsku izolaciju, bedu, sramotu i poraze. Po njihovim doskorašnjim razbojištima buja korov zaborava. Kao da je Miloševićeva smrt zatrpala i sva zla jednog razbojničkog režima, koji se sada presvlači u ruske haljine i narodu obolelom od amnezije, narodu satrvenom osećanjem beznađa i hipnotisano zagledanom u mentalni i moralni kancer rijaliti programa, kao spas nude vezivanje za već doživljeno i proživljeno, za iluzije, halucinacije, religijske i plemenske toteme i mitove.

Srbi moraju da mrze Evropu i Ameriku, Srbiji su potrebni ruska vojna baza i rusko oružje, a Srbija može da u Moskvu izveze i nešto malo jabuka! Ovo je program tog cunamija koji potapa državu.

Beograd je jedina evropska prestonica u kojoj se, javno, i bez ikakvih posledica, spaljuju zastave NATO alijanse, EU, Amerike i Srbiji susednih država. Te će zastave, uskoro, da gore i u parlamentu, čim tamo uđu piromani.

U državi koja pregovara o svom članstvu u EU, većina građana neprijateljski je nastrojena prema Evropi i čitavom Zapadu. Hoće pravoslavnu alijansu Beograda i Moskve. Hoće nemoguće, jer je Srbija ostrvo u moru EU i NATO saveza. Niti Srbija ima krila da odleti u Aziju, niti vojna sila Rusije može da preleti ovamo. A i da može, pa da Niš postane Latakija, Srbija bi postala Sirija, bara za obračun velikih krokodila.

Miniranjem evropske i zapadne magistrale, od Srbije bi bila odsečena i cela jedna Srbija, njena dijaspora od nekoliko stotina hiljada ljudi koji izdržavaju, prehranjuju i školuju svoje najbliže u Srbiji. Evropski fondovi i donacije bili bi ukinuti, zapadni investitori bi se povukli, naš izvoz u Evropu bio bi blokiran. Preko noći bismo osvanuli u 1992. godini, a u Srbiji je mnogo onih, i sve ih je više, i sve su bučniji, kojima je to i cilj.

Možda je, zbog njenog trenutnog hladnog rata sa Evropom i Amerikom, u interesu Rusije da pomaže i podstiče svakog u Srbiji ko Srbiju gura u antievropsku provaliju. Dugoročno, takvom politikom Rusija bi opasno ugrozila ono vekovno i uzvišeno pamćenje Rusije u srpskom narodu. Takođe dugoročno, Rusiji ne odgovara neprijateljstvo sa Evropom i Amerikom, a i Rusiji, i Evropi, i Americi, nacizam islamskih kamikaza i monstruma objavio je rat. Odbrana naše civilizacije od pošasti kakve nije bilo u dosadašnjoj istoriji, jer je neprijatelj nevidljiv, među nama, i meta smo svi, zahteva savez Amerike i Evrope sa Rusijom, prekid ekonomskog iscrpljivanja Rusije zbog toga što je povratila svoj Krim i što odbija „presudu“ da su Rusi tuđinci u Ukrajini, u zemlji u kojoj je rođena Rusija.

Obnova strateškog partnerstva Zapada i Rusije već se najavljuje i u Vašingtonu, i u Moskvi, i u Berlinu i Briselu. Za sada oprezno, ali sve češće, govori se i o novoj Jalti. Da Zapad, pre svega, odustane od ambicije da Ukrajinu i još neke države nastale na ruševinama Sovjetskog Saveza premešta u svoje strateško dvorište. I da u Moskvi prihvate realnost da se Balkan, sa Srbijom u svom epicentru, ne može podsticati na sukob sa Evropom i NATO alijansom, niti se može odvući u Aziju.

Autor je predsednik SPO