Bez (ne)izvesnosti

Rama neće doći sutra, nego 10. novembra jer, kako tvrdi njegov domaćin predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić, „Srbija ne dozvoljava da bilo ko ponižava državu i narod“. Ivica Dačić, šef srpske diplomatije, juče je o svemu tome uredno obavestio ambasadore SAD i država članica EU u Srbiji.

Odlaganje je dogovoreno, navodno, uz presudnu ulogu nemačke kancelarke Angele Merkel i „terenski rad“ američkog kongresmena, koji se zatekao u Albaniji. Zvaničan povod za pomeranje posete je neslaganje oko prošlonedeljnog skandala na utakmici fudbalskih reprezentacija Srbije i Albanije u Beogradu, koji je izazvao međuetničke sukobe i van srpskih Ustavom garantovanih granica, a na severu Kosova i Metohije pravu dramu.

Na Balkanu nije moguće izbeći simboliku, pa je dogovor dvojice premijera o pomeranju posete pao na drugu godišnjicu početka političkih pregovora Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU, čiji je rezultat Briselski sporazum, čiju ustavnost proverava Ustavni sud Srbije. Slučajnost ili ne, u političkim i diplomatskim krugovima na Zapadu od Vučića i Rame očekuje se ne samo unapređenje bilateralne saradnje Srbije i Albanije, započeto 28. avgusta u Berlinu, nego i podrška normalizaciji odnosa zvaničnog Beograda i samoproglašene kosovske države, što je glavni cilj svih dosadašnjih i budućih briselskih dogovora. Pomaka u tom pravcu ipak će biti jer će se 23. oktobra održati trojni susret zvaničnika Srbije, Albanije i Kosova i bez albanskog premijera.

U „slučaju“ Rama u igri su svakojake spekulacije, pa i paradoksi – pritisci i ucene Zapada, projekat velike Albanije, razne taktike, spinovanja, rodoljubiva retorika za domaću upotrebu premijera Vučića i „dežurnih“ analitičara, čega ima i u Tirani, zakulisne radnje u takozvanoj međunarodnoj zajednici u kojoj, navodno, ne umiru svi od sreće zbog uticaja koji Nemačka ima na premijera Srbije i lakoće kojom se Beograd odnosi prema KiM. Nije sporno da je dijalog najbolji put za rešavanje svih sporova, što važi i za srpsko-albanske odnose. Ali Zapad morao da bude svestan da se u ovom delu Evrope neke stvari ne rade preko noći i teledirigovano. Pritisak na trenutne političke elite da se instant metodama, a bez veće podrške građanstva, preurede odnosi, ne vodi stabilnim i trajnim rešenjima, osim ako se na Balkanu ne želi trajno „bure baruta“.