Ciljno urušavanje Pokrajine

Podaci pokazuju da je od 2001. do 2005. aktiva banaka u Vojvodini za pet navedenih godina povećana za svega oko 20 odsto, dok je aktiva banaka u centralnoj Srbiji povećana za oko 230 procenata, a učešće aktiva banaka Vojvodine u Srbiji se prepolovilo sa oko 30 odsto, i palo je na oko 14 procenata. Položaj Vojvodine u odnosu na centralnu Srbiju drastično je pogoršan u planski sprovođenoj akciji pod nazivom „Restruktuiranje bankarskog sistema“.

Vojvođanska banka – noseća banka Vojvodine i stožer njenog bankarstva privatizovana je tako što je prodata državnoj banci Grčke. Nakon ovoga može se samo zamisliti koliko je potonje pojavljivanje Razvojne banke Vojvodine poremetilo viziju kreatora prethodnog učinka. Tri reči njenog naziva : „banka“, „Vojvodine“, pa još „razvojna“ iritirale su one „državotvorne“ elemente koji su jasno opredelili mesto Vojvodine u Republici Srbiji, pa i u bankarskom sistemu. Ne zaboravimo i to da je ekonomsko urušavanje RBV, kao sledbenice Metals banke, proisteklo iz okvira jednog šireg koncepta ciljnog urušavanja Vojvodine. Reč je o usmeravanju prljavog kapitala Šarićevog narko-klana na Vojvodinu, čiji je poplavni talas razorio desetine privrednih subjekata iz oblasti poljoprivrede, autobuskog saobraćaja, hotelijerstva i mnogo toga drugog, a koji je inicijalno uzdrmao i Metals banku.

Pokušaj Vlade APV da dodatnim finansiranjem postavi RBV na čvrste noge odbijan je i argumentom da to nisu dužni da snose poreski obveznici Srbije. Glavnu ulogu u ovome imao je ministar Mlađan Dinkić. U otvorenom pismu ministru od novembra 2012. RBV ga je upozorila „da sistematski vodi negativnu kampanju protiv banke“, da „urušava ovu državnu banku“, da „netačno i zlonamerno navodi procenat nenaplaćenih računa“, kao i da pominjanje „pronevere od 300 miliona evra“ predstavlja „fantastičnu cifru“, „da se šteta od njegovih napada meri milionima“ … te se pita da li se na taj način želi „da se od Razvojne banke Vojvodine učini lak plen za nekoga“. Podseća se i na sledeće: „Ukoliko uspete tim svojim napadima da uništite RVB, to će biti samo još jedna banka u nizu koju ste ugasili“. Opomena g. Dinkiću stigla je i od guvernerke NBS.

Najavljivano je, i kao normalno se očekivalo, da će RBV preuzeti na javnom nadmetanju neka druga banka koja ponudi najpovoljnije uslove, posebno za stotine radnika koji ostaju bez posla. Međutim, 6. aprila Vlada je donela odluku da RBV preuzima državna Poštanska štedionica. Ovim se sve razjasnilo. Gubitke će, ipak, snositi poreski obveznici Republike Srbije, ali ne pod firmom RBV, već Poštanske štedionice. Cilj je postignut – Razvojne banke Vojvodine više nema.

O tome kako je „vojvođanski faktor“ doprineo stvaranju prilike za uništenje ove banke nisam rekao ništa, ne samo stoga što je zvanična istraga tek započela, već zato što ovim želim da iznesem samo glavni tok ovog sunovrata, a ne pobočne koji se koriste da ovaj bitni zamagle i prikriju.