Hipokrizija

Za gospodina Jovana i gospođu Borku – vraćanje platana, „a ne lipa ili grabova“ i ispunjeno obećanje „visoko osam metara“, „svojevrsna su pobeda demokratije“ i „dobar primer postizanja konsenzusa“ između NJEGA i njih dvoje, uspostavljen „posle žustre polemike“ koju je (ON) sa Borkom i Jovanom vodio u vreme kada je priča o sadnji platana počela, kada im je i tada rekao „da je to pobeda demokratije, jer smo sučelili argumente i došli do rešenja koje će biti najbolje za sve građane“… Za mene, ali i za više hiljada Beograđana, „Čuvara Platana“, brutalno ubijanje više od 400 zdravih Platana (biološki, uz stručno održavanje, mogli su da krase naš Bulevar i narednih sto godina) na osnovu lažnog svedočenja – „svi platani su truli“ – to je svojevrsna pobeda urbo-zločinačkog poduhvata Drvoseča (štićena kordonima policije), a ne „svojevrsna pobeda demokratije“… Premeštanje uskokolosečne tramvajske pruge u sredinu Bulevara – bez građevinske dozvole – samo zato da „Parking servis“ DS dobije lako pristupačnih i dobro naplativih 480 parking mesta – trijumf je neplanske – divlje gradnje, a ne demokratije… Pokolj, motornim testerama, više od 400 zdravih Platana, neviđen do danas na tlu Evrope, jeste – ekocid Bulevara – a ne „dobar primer postizanja konsenzusa“… Dolazak na Bulevar i izjava – JA kao gradonačelnik – „siguran sam da će ovi platani još sto godina biti ukras ovog dela grada i celog Beograda“, – vrhunac je hipokrizije.

Arhitekta Branislav Jovin