“Hladni” tok

Veoma indikativno je da su se informacije o tome da su u Bugarskoj uklonjene cevi koje su svojevremeno svečano postavljene kao početak gradnje tog gasovoda, i da će Evropski parlament razmatrati rezoluciju o stopiranju projekta Južni tok pojavile baš pred sastanak SAD, EU, Rusije i Ukrajine u Ženevi, na kome se dogovaralo o kompromisu za tešku situaciju u kojoj se nalazi Ukrajina.

Suočena sa činjenicom da se Krim, gde dominira rusko stanovništvo, faktički otcepio od Ukrajine, a da se na jugoistoku zemlje povećava broj proruskih „narodnih republika“ koje traže federalizaciju države, EU koja bezrezervno podržava vlasti u Kijevu, morala je da odigra na ekonomsku kartu u aktuelnom sukobu. Naime, Putinova Rusija je moćna država, ali nije, bar još uvek, tako snažna kao carska Rusija ili Sovjetski Savez, i osnovna slabost joj je ta što je prilično zavisna od Zapada u ekonomskom smislu. Mnogo kompanija iz zapadnog sveta posluje na teritoriji Rusije, a Moskva svoju ekonomsku moć upravo gradi na trgovini energentima sa zemljama EU.

Ono što je izvesno jeste to da je Južni tok veliki projekat i da će biti veoma teško da bilo šta, pa čak i sukobljavanje globalnih sila oko Ukrajine, uspeti da ugrozi njegovu gradnju. Južni tok se gradi najviše zbog potreba Italije koja je u članstvu EU, a u gasovodu koji treba da se gradi udeo vlasništva imaju i kompanije iz Evrope, među njima i Nemačke. Iz priloženog se vidi da je zaustavljanje gradnje nemoguća, ili barem veoma teška misija. Sa druge strane jasno je da se sa sprovođenjem tog projekta može otezati, a da li će biti manjeg ili većeg „kočenja“, zavisi od toga da li će se u praksi implementirati dogovor iz Ženeve. U slučaju da „narodne republike“ ne polože oružje i ne povinuju se vlasti Kijeva, kako je dogovoreno, pitanje stopiranja gradnje Južnog toka biće detaljnije „razrađeno“ od strane EU. Sasvim je pak izvesno da mirnim putem stanovništvo proruski orijentisanih gradova u Ukrajini neće prekinuti sa pobunom sve dok regioni u kojima su ne dobiju veću autonomiju.

Dakle, Južni tok je u ovom trenutku zarobljenik politike, odnosno kopiranja hladnoratovskih tendencija. Našoj zemlji mnogo znači gradnja Južnog toka i nije preterano reći da bi Beograd najviše izgubio kada bi bio otkazan. Ipak, nadležnima za energetiku u Srbiji jasno je da smo mi „mali igrač“ koji može samo da posmatra i nada se da će se veliki dogovoriti tako da nama ne bude loše.