„Srbija je svetski centar hrišćanstva“, “Beograd je svetska prestonica hrišćanske religije”, “Niš je centar hrišćanske civilizacije”, neki su od neinventivnih medijskih naslova koji su se smenjivali od prošlog petka, u zavisnosti od pravca kretanja velikodostojnika pravoslavnih crkava, pristiglih ovde povodom obeležavanja 1.700 godina Milanskog edikta.
A velike reči o nama samima pratio je manjak pravog jubileja.
Centralnoj Svetoj arhijerejskoj liturgiji svih pravoslavnih crkava, održanoj u nedelju u Nišu, nedostajalo je tolerancije i ekumenizma, utkanih u samu suštinu edikta, koji je proklamovao verske slobode u vreme jedinstvenog hrišćanstva. Neke od ključnih poruka patrijarha carigradskog i vaseljenskog Vartolomeja, koje je tada uputio svetu, hrišćanstvu, pravoslavlju i drugim religijama, bile su prilično rezolutne: „Hrišćani se i danas progone ne samo na srednjem istoku već i u hrišćanskim zemljama. Spasenje je naročito potrebno zemljama zapadne civilizacije koje sve više idu putem sekularizacije. Ne treba menjati pravila u pravoslavlju, jer bi to poremetilo odnose među crkvama. Dužni smo da iz pravoslavlja odagnamo one koji cepaju haljine Hristove i da bežimo od lažne braće. Ratni sukobi nisu verska dužnost.”
Ekumenske poruke skoro da se nisu čule. Delegacija Vatikana bila je „na tribinama”, a direktno je učestvovala u manifestaciji samo kada su neki njeni članovi izašli da prime prigodno ordenje Svetog cara Konstantina. Ideje o dolasku pape, zajedničkoj službi ili početku ozbiljnijeg ekumenskog dijaloga, koje su se mogle čuti u pripremi jubileja, izgledale su bespovratno daleko.
Državni predstavnici sada tvrde da je jubileju nedostajao i novac. Za čitavu državnu proslavu jubileja, koja je trajala osam meseci, potrošeno je manje od 100 miliona dinara. Možda je to razlog što se umesto velikih projekata, pre svega u arheološki (pre)bogatom Nišu, ušlo samo u delimično sređivanje niškog nalazišta Medijana i „polovine arene“ u Viminacijumu. Može biti da je siromaštvo doprinelo i što je centralnoj liturgiji u Nišu prisustvovalo tek nešto više od deset hiljada posetilaca, od kojih samo oko hiljadu stranaca.
Možda zbog nedostatka novca ni nadležni u Nišu, „rodnom mestu“ koautora edikta, cara Konstantina Velikog, nisu uspeli da privuku veći broj turista, tako da je ovaj grad u prvih šest meseci posetilo tek 0,2 odsto turista više nego lane. Ili je, ipak, sve to zato što smo jači na rečima nego na delu, već dugo i tradicionalno. Zašto to ne bi bili i u vreme jednog jubileja?Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
