Krah u opoziciji

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Koliko pre tri dana, Boris Tadić je rekao da se razgovara i dalje sa DS, i na najvišem i na nižem nivou, koliko juče je Janko Veselinović, bivši DS i bivši tadićevac, sada u svom Pokretu za preokret, rekao da su pregovori opozicije o jednoj koloni propali. Doduše, Tadić od početka nije ni imao nameru da razgovara sa predstavnicima takozvanih malih stranaka, iako jeza diskusiju ko je sada u opoziciji uopšte veliki.

NJegova SDS i Jovanovićev LDP, su sve vreme insistirali na razgovoru sa Pajtićem, smatrajući da male stranke poput Veselinovićeve, i lokalni lideri poput Verka Stevanovića u Kragujevcu, nemaju u trojnom dogovoru šta da traže. Eventualno poneko mesto na listi DS, pošto su i u svojim sredinama ma kako se zvali, dolazili i odlazili sa vlasti na talasu uspeha i pada DS. Međutim, to znakovito ćutanje, nije toliko razočaravajuće po birače ove opcije, pošto oni teško da su očekivali trojni blok SDS-LDP-DS. Naročito, to nisu očekivali birači DS. Teško je zamisliti da oni razmišljaju drugačije od izvornih i dugogodišnjih članova stranke. Koji pak smatraju da je posle svih lomova i iskustva vlasti, za DS najbolje da nastupi pod sopstvenim imenom i sa sadašnjim liderom, koga je, ako ništa drugo, sadašnja vlast proglasila za glavnog političkog protivnika. I jasno je, da je maksimum prihvatljivog za njih reujedinjenje, odnosno mogućnost da Pajtić da neka mesta na izbornoj listi, ljudima koji će uzeti člansku kartu DS, ako je već nemaju, ili su u međuvremenu smislili druge pokrete.

Međutim, ta politika „čistog nastupa DS“ ima tu manu da je, kao i drugi na sceni, Pajtić prinuđen da sakuplja svaki glas. To znači i da meri mogući doprinos lokalnih lidera koji ga podržavaju, i uvažava njihove zahteve zauzvrat. Koji, ne krije to niko, nisu mali, i sastoje se u bar po jednom poslaničkom mestu, što u zbiru na koji DS može da računa, nije malo. Ali, još gore od toga je rasipanje političke energije. Jer, dok drugi izlaze sa sloganima i zvučnim imenima na listi i dižu nivo kampanje, dotle demokratska opozicija ostavlja utisak da je u defanzivi i da se iscrpljuje u zakulisnim međusobnim natezanjima. Što je za start kampanje, definitivno loše.