Megarektor

Pitanje originalnosti naučnog rada postalo je političko u slučaju Miloševićeve Mirjane Marković, čiji je mentor bio jedini ministar prosvete Srbije koji je ušao u đačku legendu – Danilo Ž. Marković. Upravo kao asistent kod Markovića, koga su đaci prozvali „carem“ zbog odnosa prema školskim štrajkovima, Mića Jovanović je počeo akademsku karijeru. Radeći na predmetu „Sociologija rada“ Jovanović je sa 25 godina objavio „Sociologiju samoupravljanja“. I dogurao da 60. rođendan prošle zime proslavi u prelepoj zgradi svog privatnog univerziteta Megatrend, na elitnoj lokaciji na Novom Beogradu, u prisustvu predstavnika svetskog i domaćeg džet seta. Vrhunac proslave bio je kada je Jovanović u duetu sa Dadom Topićem otpevao gostima stari Hendriksov rok hit „Hej, Džo“.

Put do tog uspeha, što je Jovanoviću nemoguće osporiti, bio je originalan. U njegovoj dostupnoj biografiji navodi se da nakon što je magistrirao na Fakultetu političkih nauka 1979, nije izabran za asistenta, jer je označen kao „strani agent“. Odlazi u London gde dobija stipendiju i 1983. doktorira kod profesora Stivena Vuda sa Londonske škole ekonomije doktoratom „Radna motivacija u industrijskim odnosima samoupravljanja�. Slike tog rada i sebe sa profesorom Vudom, Jovanović je juče predstavio javnosti na sajtu Megatrenda, kao odgovor u aktuelnoj aferi „Plagijat“ o originalnosti naučnih radova, iniciranoj analizom Megatrend doktorata ministra policije Nebojše Stefanovića.

Političke veze Jovanovića atraktivne su za medije, skoro isto toliko kao i njegova kuća na Azurnoj obali – „luksuzna, ali ne tajkunska“. Kao self mejd men Jovanović navodi da su njegov život (rođen je 1953. u Knjaževcu) odredile dve stvari – snažna podrška oca i odlazak u London osamdesetih godina, gde je trgujući „fjučersima“ kao „virtuelni bankar“, stvorio početni kapital. Stečeni iznos uložen u Megatrend bio je milionski, a Jovanović u autobiografskim intervjuima priča da se u Srbiju vratio 1989. zbog saobraćajne nesreće koju je doživeo njegov otac – Božin, predratni komunista i „čovek od posebnog Titovog poverenja“.

Majka Slavka bila je partizanka, te su, prirodno, među prvim stvarima koje je ugledao na svetu bila „petokraka, srp i čekić“. Porodičnom tradicijom objašnjava i to što je član SPS od osnivanja i navodi da od partije ništa nije tražio, ali je ljudima partije umeo da pomogne u vremenima prevrata. O sebi ističe i da je na početku jugoslovenskih ratova, u junu 1991, odbranio još jedan doktorat u Mariboru, i u to vreme napisao prvi udžbenik o menadžmentu u Srbiji. Oženjen je 29-godišnjom Milicom, a iz prvog braka ima sina Boška i unuku. Perfektno govori engleski jezik.