Poslanici, uradite nešto protiv nasilja!

Oni koji su zaduženi da ih sprovode, to ne rade. Kako bi drugačije opisali vesti od , recimo, 25. septembra ove godine. Pročitali ste ih :

„Dečak star oko pet godina, štićenik Centra za socijalni rad Novog Sada, dva puta za 10 dana priman u Urgentni centar sa teškim opekotinama i prelomima“. „Dva nepoznata napadača prebila su vozača autobusa na liniji 25 u Golsvortijevoj“. „Devetogodišnji M. Đ. iz Prokuplja teško je povređen „. „Kragujevačka policija uhapsila maloletnika zbog sumnje da je izvršio 14 krivičnih dela teške krađe.“ „U Leskovcu 13-godišnjak ima 136 krivičnih prijava“. „Beogradska policija uhapsila je E. R.(20) zbog sumnje da je petogodišnjeg romskog dečaka prisiljavao na prosjačenje i teško ga povredio batinama“, „Jedna osoba u Nišu privedena je zbog pretnji opštinskom tužiocu, a druga zbog napada na policajca“, „Policija uhapsila muškarca osumnjičenog da je ubio svoju majku“, „Sin je ubio oca i majku i bacio ih u septičku jamu“….

Vi ste poslanici i zaduženi ste da kontrolišete rad izvršnih organa vlasti. Krajnje je vreme došlo. Postajemo sve nesigurniji. Nije opravdanje besparica ili ekonomska nesigurnost. Nasilje je svuda oko nas. A oni koji ga moraju kontrolisati i suzbiti to ne rade. Niste jednom čuli u vestima da su ljudi preuzeli zaštitu i sprovođenje zakona u svoje ruke. Verujem da je to zbog toga što oni koji su zaduženi za sprovođenje zakona i zaštitu bezbednosti to ne rade. Vas su građani izabrali da tražite odgovore i odgovornost u ime onih koje predstavljate.

Možda nije potpuno rešenje, ali možete pozvati ministre policije, pravosuđa i prosvete i postaviti im pitanja. I tražiti konkretne akcije . Možete tražiti zaštitu ljudi od nasilja. Pitajte ministra policije zbog čega njegovi službenici ne spreče nasilje u samom začetku, već dolaze samo da „pokupe čaure“. Pitajte zbog čega od policije slušamo opravdanja a ne rešenja. Pitajte kada će to promeniti, a ne zbog čega ne mogu to da promene. Pitajte kada će policajac ponovo biti autoritet. Pitajte ministra pravosuđa zbog čega se ranije iz zatvora puštaju oni koji su nasilni. Pitajte zbog čega oni koji maltretiraju decu slobodno šetaju. Pitajte zbog čega osuđeni nasilnici sede na slobodi dok čekaju „da odu na odsluženje kazne“. Pitajte zbog čega je značajnije skloniti žene i decu u sigurne kuće nego nasilnike sa ulica u zatvore. Pitajte zbog čega se u zatvor ide na odmor, a ne na služenje kazne.

Pitajte ministra prosvete zbog čega se unižava autoritet nastavnika i zbog čega škole moraju imati uniformisano obezbeđenje. Pitajte ministra prosvete kako se rešava problem nasilja među decom. Pitajte ga i zbog čega je nastavnik „nužno zlo“, a ne uzor. Pitajte ga zbog čega je važnije imati rezultat na papiru, a ne znanje.

Pitajte i tražite odgovor. Pitajte svaki dan. Ja pitam. Vi ste moji predstavnici. Možda nije rešenje, ali je prvi korak. Vaša akcija ne bi smela da se ograniči na jedno „saslušanje“ ministara. Vaša akcija bi morala trajati svaki dan. Situacija je isuviše kritična da bi se borba protiv nasilja mogla svesti na jednu kampanju. Verujem da vidite gde ovo ide. Ka društvu u kome će pojedinci početi da uzimaju pravdu u svoje ruke, gde će se samoorganizovati da iz svoje okoline uklone nasilnike. Ka društvu koje će se podeliti na naoružane grupe u konstantnom sukobu.

Vi možete da uradite nešto. Vi ste izabrani predstavnici građana i zaduženi ste da kontrolišete rad izvršnih organa vlasti. Vas su zaposlili ljudi/građani/narod. I daju vam platu. Da radite i da ih štitite. Na način na koji vam dozvoljavaju zakonska ograničenja. Vi ste i moji predstavnici. I ja sam vas izabrao i ja vas plaćam. Uradite sve da nam omogućite makar miran izlazak na ulicu, odlazak u školu, vožnju…