Da je Hrvatska pobedila u svojoj borbi da ne bude tretirana kao zemlja Evropske unije u sporu oko uvoza cigareta u Srbiju, ovdašnja javnost, na svoje iznenađenje, saznala je iz saopštenja same EU, a ne od domaćih zvaničnika, kako bi inače trebalo.
Braneći se od optužbe da je ovakav, izrazito nepovoljan, ishod pokušao da sakrije od građana, ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić rekao je da saopštenje EU nije tačno, to jest da Srbija „još ništa nije potpisala“, ali i da će morati da potpiše, jer je EU vršila veliki pritisak na njega i ostatak Vlade da izađu Hrvatskoj u susret. U čemu se sastojao toliki pritisak? U pretnji briselsko-zagrebačkih pregovarača da će u upravo objavljenom izveštaju o napretku Srbije ka EU biti navedeno da ovaj problem nije rešen.
To je, jasno, toliko uplašilo Ljajića i Vladu da su odmah odustali od 700 miliona dinara, koliko bi Srbija više dobijala od rovinjskih duvandžija, kad bi plaćali carinu od 57 odsto koja važi za EU, umesto 15 odsto, koliko su kao članica CEFTA do sada plaćali.
Zauzvrat, Srbija izgleda da nije dobila ništa. Na zahtev naših pregovarača da se Srbiji poveća kvota za izvoz šećera u Hrvatsku, iz Evropske komisije je odgovoreno da je to telo spremno da „razmotri taj zahtev kroz odgovarajuću proceduru predviđenu Sporazumom o asocijaciji i pridruživanju“. Dakle, odbili su nas. Jedini adut koji je Srbija u pregovorima imala – carinu na duvan, odbacila je u strahu od „negativne ocene“, zbog čega Hrvatska sada nema nijedan razlog da šteti svojim privrednicima, tako što bi dozvolila jaču konkurenciju srpske industrije šećera.
Da li je napomena u izveštaju EK kojom nam je prećeno bila toliko bitna? Da li vredi 700 miliona dinara? Da li iko misli da je duvan to što sprečava ulazak Srbije u EU? Da li otvaranje pregovora u januaru zavisi od cigareta ili od Kosova? Evropskoj uniji ne treba zameriti, jer ona samo štiti interese svoje članice, čak i kada to znači da se treba pretvarati da ta članica nije njena članica. To je praksa koju EU redovno sprovodi, a ne samo sad.
Naš problem su naše vlasti, uvek voljne da svoje ekonomske interese podrede ideologiji i dnevnoj politici i da privrednom servilnošću plaćaju politički status. To smo uradili 2001. liberalizacijom tržišta za koje naša ekonomija tad nije bila ni blizu spremna, to smo uradili 2008. prodajom NIS-a Gaspromu, 2009. jednostranom primenom SSP-a i sada odustajanjem od carine na uvoz duvana.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
