Mali park na Trgu Taksim u raštrkanoj metropoli Istanbul jedan je od nekolicine preostalih zelenih prostora u centru grada. Dvadeset osmog maja je šačica turskih boraca za zaštitu životne sredine započela mirne proteste protiv plana o rušenju parka, prema kojem bi na mestu zelenila bila podignuta replika vojnih baraka iz ere Otomanskog carstva, tržni centar i apartmani.
Ali je zbog brutalne policijske represije pokrenut masovni građanski pokret koji se raširio po celoj zemlji.
Plan o rušenju parka bio je okidač za ogromne proteste protiv onoga što veliki deo turske javnosti, naročito omladina, smatra paternalističkim i autoritarnim političkim rukovodstvom. Brzom rastu pokreta doprinela je frustracija zbog primetnih ekonomskih nejednakosti i široko rasprostranjeni otpor prema onome što mnogi smatraju zvaničnim naporima da se kontroliše stil života građana.
Zapravo, iako su proteste pokrenuli borci za zaštitu životne sredine i svetovna omladina, oni su gotovo preko noći postali izuzetno raznovrsni i sveobuhvatni. Pobožni muslimani, naročito oni koji veruju da je urbani razvoj Turske stvorio previše slučajeva bogaćenja na tuđ račun i lakog bogaćenja, takođe su se pridružili demonstracijama, kao i neke grupe krajnje levice.
Deo protesta je postao nasilan. Međutim, celokupni pokret je ostao miran i čak veseo. Štaviše, važne ličnosti, koje su članovi ili su bliski vladajućoj Partiji pravde i razvoja izrazile su spremnost za dijalog sa učesnicima protesta. Naročito je predsednik Abdulah Gul odigrao umirujuću ulogu, kakva priliči jednom državniku.
Upadljiva karakteristika protesta jeste distanca koju su demonstranti postavili između sebe i postojećih političkih partija, uključujući Republikansku narodnu stranku (CHP), najveću snagu u okvirima sekularne opozicije levog centra. U tom smislu, „okupacija“ Taksima podseća na proteste na bilo kom drugom mestu, naročito u naprednim demokratskim zemljama, od pokreta „Okupirajmo Volstrit“ do protesta u Španiji i Italiji.
Takvi protesti definitivno imaju karakteristike koje su specifične za određenu zemlju, uključujući, u slučaju Turske, reakciju na paternalizam stila života. Ali socijaldemokrate moraju da shvate zašto se protesti razvijaju prilično nezavisno od postojeće, organizovane politike levog centra. Bez takvog realizma levi centar u Evropi i svet u razvoju ne mogu da dobiju politički zamajac.
Moderni sistemi proizvodnje, u kojima informaciona tehnologija ima sve važniju ulogu, potpuno su drugačiji od ogromne fabričke proizvodnje koju je karakterisalo nastajanje radničkih sindikata i socijaldemokratije. Zbog načina na koji se sada stvara veliki deo BDP levici je znatno teže da se organizuje na tradicionalan način. To je oslabilo partije levog centra.
Ipak, informaciona tehnologija i globalni socijalni mediji osnažili su ljude da prevaziđu socijalnu podelu duž poslovnih, stambenih i nacionalnih linija. Postovi o Trgu Taksim navodno su poslednjih dana zauzeli ogroman deo celokupnog „Tviter prostora“ na svetu.
U tom uglu sajberprostora, naravno, ima svega i svačega, uključujući pozive na najgoru vrstu sektarizma. Međutim, ono što dominira jeste želja za individualnim slobodama, prihvatanje različitosti, velika zabrinutost za zaštitu životne sredine i pružanje otpora „organizaciji“ života odozgo. Reformistički lider CHP-a Kemal Kiličdaroglu je tu dinamiku brzo prepoznao. „Demonstranti nas ne žele u prvim redovima“, rekao je on, „I od ovih događaja imamo puno toga da naučimo“.
A ipak, iako civilno društvo može da bude okidač, demokratska politika mora pre ili kasnije da pokrene proces promene. Bez obzira na to da li je reč o Njujorku, Parizu, Madridu, Rimu, Istanbulu ili Nju Delhiju, osećaj nelagodnosti i želja za promenom pojavili su se u društvima u kojima je sve izražajnija neravnopravnost i u kojima se politika i biznis mešaju na netransparentne načine.
Događaji koji su započeti na Trgu Taksim jesu specifični za Tursku, ali oni odražavaju univerzalne težnje. Isto može da se kaže za izazove s kojima se suočava demokratska levica.
Autor je nekadašnji ministar ekonomije Turske i administrator za Program UN za razvoj. Sada je potpredsednik Brukings institute
Copyright: Project Syndicate, 2013. www.project-syndicate.org
Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u SrbijiPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
