Trnovit put do javnog servisa

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Da bi javni medijski servis mogao slobodno i nesmetano da izveštava i da prati predizbornu kampanju, a i same izbore on bi morao da ima obezbeđene neke temeljne preduslove. Prvi preduslov je svakako finansijska nezavisnost, što RTS-u očito ni do danas nije uspelo da ostvari. Od januara ove godine uvedena je simbolična pretplata od 150 dinara mesečno, koja po procenama obezbeđuje tek 50 odsto potrebnih sredstava a ostalo bi se, kako je odlučeno, i dalje namirivalo iz budžeta. E, tu je sad ostavljena mogućnost, odnosno prostor državi, to jest vlast da, uz pomoć tih preostalih 50 odsto neophodnih sredstva, a kada se za to ukaže prilika, može pritiskati i ucenjivati Javni servis. Takođe i nedavni kontroverzni izbor članova novog Uo RTS-a kod građana Srbije dodatno je pojačao sumnju u to da će rad Javnog servisa da bude slobodan, transparentan i profesionalan.

Možda će za nekoga zvučati paradoksalno, ali suštinski problem RTS-a ipak nije finansijski, a još manje je to sama visina pretplate, što se često pokušavalo predstaviti. Pitanje takse, ili pretplate, jeste nešto što se moglo i može rešiti bez većih problema. Rasprava o taksi i njenoj visini je nametnuto kako bi se izbeglo rešavanje suštine problema u Javnoj medijskoj ustanovi. Kada je reč o novcu za javni servis, treba naglasiti da je tu pre svega glavno pitanje kako kontrolisati način raspoređivanja i trošenja novca građana Srbije unutar samog RTS-a. Da li to RTS radi dovoljno racionalno, transparentno i zakonito? Upravo je taj deo posla onaj kome treba posvetiti najveću pažnju. Takođe i nezadovoljavajući program je posledica, a ne uzrok krize ove kuće. Pitanje boljeg i bogatijeg programa lako će se rešiti ako se reše temeljni problemi RTS-a – nejasna kadrovska politika, negativna selekcija, kronizam i nepotizam koji su rak rana na tkivu RTS-a, zatim problem viška administracije, a posebno problem nereformisane pravne i drugih pratećih službi. Važan problem je i loše postavljena sistematizacija radnih mesta, raspodela koeficijenata i raznih stimulacija, što je sve skupa stalni izvor nezadovoljstva zaposlenih. Jedna od dominantnih negativnih pojava u RTS-u, koja će nesumnjivo uticati na nivo profesionalnog i slobodnog praćenja predizborne kampanje i samih izbora, jeste strah i neizvesnost zaposlenih – strah od gubitka posla, strah od gubitka „fotelje“, rukovodeće pozicije, uredničkog mesta … i, sledstveno tome potreba da se sve to sačuva, bez obzira na cenu.

Što se tiče programa, RTS je tu pomešao, bolje rečeno obrnuo svoje prioritete. Umesto da prvo informiše, zatim deluje edukativno i kulturno-prosvetno, pa tek onda da nas zabavi, RTS je na prvo mesto postavio upravo zabavu. Takva urednička orijentacija odvlači pažnju građana od suštinskih problema u društvu, odnosno vodi ih uspavljivanju. Ozbiljan informativan program jednog javnog servisa, kakav bi RTS trebao da bude, jeste da obaveštava o događajima jasno i kritički, da traga za odgovorima na probleme i pitanja građana, da razobličuje manipulacije svih vrsta, sve negativne tendencije i pojave. I, ne samo to, već bi RTS trebao da bude jedan od ključnih motora demokratskih promena u čitavom društvu, da razvija i podstiče kritičku misao, slobodu govora.

Problem RTS-a su i nesređeni nazivi njegovih glavnih segmenata radija i televizije, kao i pravi galimatijas u izražavanju novinara i urednika pri upotrebih istih tih naziva. Još uvek se za segment televizije koristi naziv „Televizija Beograd“ ili „RTS“ iako je on, zvanično, pre više od godinu dana promenjen u naziv „Televizija Srbije“, zatim „Radio Beograd“ je ostao pod tim nazivom premda bi adekvatniji naziv bio „Radio Srbije“ ili slično, i još mnogo dugih zbrka u nazivima i njihovoj upotrebi. RTS bi, kao javni servis, u svom obraćanju morao da bude jasan i precizan, i da ne ostavlja prostor za različita tumačenja, i kao takav trebao bi da bude paradigma rada za sve ostale medije. U svakom slučaju, Javni servis ne bi smeo da bude u poziciji političkog plena onih koji su pobedili na izborima.

*Autor je urednik u Programu za dijasporu RTS-a