Konačno se obistinila, tačnije svoj epilog dobila je priča o odlasku prvog čoveka našeg sistema odbrane. Od najavljene smene početkom decembra prošle godine, usled seksističkog ponašanja u javnom diskursu, do predloga za razrešenje ministra odbrane, koji je premijer samo dan pre isteka obećanog roka uputio Narodnoj skupštini, prošlo je skoro dva meseca. Očito su zbog toga mnogi i sumnjali u iskrenost njegovih reči. Takvoj, zapravo, iznuđenoj odluci doprineo je i pritisak javnosti, posebno „novinara koji ne kleče“.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Namere predsednika Vlade, međutim, ne mogu se sa sigurnošću protumačiti ukoliko se ne iščitavaju u svetlu predstojećih, ponovo vanrednih parlamentarnih izbora. Svakako ni kadrovski potez kada je reč o nasledniku „ministra vojnog“ – jer do izbora novog ministra odbrane njegova ovlašćenja vršiće ministar finansija. „Ja sam rezervni oficir. Prema tome, sa zadovoljstvom sam prihvatio tu obavezu“, izjavio je aktuelni „čuvar“ srpske kase. Ko zna, možda se Vojsci i posreći, mada se uspeh preko noći, vele mudri, gradi godinama.
Stoga i očekivanja vojnika ne mogu biti velika. Tek tolika da ih u narednim mesecima, ako ni zbog čega drugog onda zbog „značajne veze“ sada s Ministarstvom finansija, ne iznenadi još neko smanjenje dnevnica, plate ako se, daleko bilo, nešto izjalovi u vojnom budžetu, te neobičan zahtev, dođe li i ovaj ministar u sukob s vojnim sindikatima, da zaštitnici ukoliko nisu zadovoljni potraže neku novu zemlju u kojoj će se profesionalno ostvariti. Šalu na stranu, i poslovica kaže da „ako smo mi braća, nisu kese sestre“!
Nisu li i odnosi u vojničkoj svakodnevici, pojave, karakteri ljudi, tako jednoznačni i transparentni kao što u prethodnoj rečenici to svedoči nataloženo duhovno iskustvo jednog naroda? Neuhvatljivim se samo prikazuju niti koje povezuju različite uzroke s njihovim posledicama, a skriveni interesi naivno proglašavaju nužnim pretpostavkama za razumevanje uobičajenih kauzaliteta.
Primera je napretek – da se s dva nova helikoptera i nekoliko remontovanih aviona podigne „na noge“ srpsko vazduhoplovstvo, da znatno osavremenimo jedinice kupovinom opreme i naoružanja iz više nego skromnih sredstava, da se realizacijom „Master plana“ skući blizu dvadeset hiljada beskućnika, ili da se povećanjem zarada od dva odsto ublaži nezadovoljstvo zbog smanjenja od deset…
Hoće li se, u tom maniru, i dalje statistikom potvrđivati poverenje građana u instituciju u kojoj najstručniji vape za strukom, tvrditi kako se Vojska nije (zlo)upotrebljavala u predizborne svrhe, te da postavljenja najodgovornijeg kadra nisu bivala i politički motivisana? Praksa nas je u protekloj deceniji apsurda demantovala.
Ne treba, naravno, trošiti vreme na objašnjenja – većina ljudi sluša samo ono što želi čuti. Uvek je bilo – nekako, govorili su naši stari, oprezno sagledavajući stvarnost. I jeste. I biće! „A biti pametan“, savetovali su, „znači razlikovati istine koje treba reći od onih koje se moraju prećutati.“ Mada ne i po svaku cenu…
*Autor je komunikolog
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
