U Srbiji čak 3,7 milijardi evra loših kredita

Podaci NBS pokazuju da su od novca kojim raspolažu banke jednu trećinu (9,2 milijarde evra) plasirale u kredite privredi, dok je šest milijardi evra dato kao kredit građanima. Država je takođe veliki klijent domaćih banaka, pa je tako od njih uzela čak četiri milijarde evra zajmova. Preostalih 4,1 milijardu evra banke drže u depozitima kod NBS-a, a ostatak od 3,8 milijardi „na ostalim pozicijama“.

„U oktobru su, u odnosu na septembar, druga preduzeća (bez javnih) smanjila vrednost depozita po viđenju za 8,6 milijardi dinara, deviznih depozita za 4,6 milijardi, dok su povećala iznos na dinarskim štednim i oročenim depozitima za 12,2 milijarde dinara“, navodi se u izveštaju NBS-a.

Javna preduzeća u bankama imaju 58,4 milijarde dinara, a sva ostala preduzeća zajedno imaju skoro 415 milijardi.

U Narodnoj banci smatraju i da banke imaju dovoljno novca za kreditiranje građana i privrede, jer im je čak 37,7 odsto aktive likvidno. Ali, one nisu spremne da rizikuju sa slabijim firmama, pa je nedostatak kvalitetnih klijenata „glavni ograničavajući faktor rasta kreditne aktivnosti“ u sektoru privrede.

„Zaustavljanje daljeg rasta problematičnih kredita i rešavanje njihovog postojećeg nivoa će biti preduslov za dalji kreditni rast“, smatraju u centralnoj banci.

Problematični krediti, koji su u stalnom rastu, dostigli su nivo od 23,1 odsto, s tim što postoji velika razlika između privrede i stanovništva. U prvoj grupi NPL-ovi su stigli do granice od čak 30 procenata, dok su u drugoj na znatno nižoj (ali ne i niskoj) stopi od 10,2 odsto.

To znači da je, prema poslednjim podacima, čak 437,7 milijardi dinara (3,7 milijardi evra) kredita praktično nenaplativo ili vrlo teško naplativo.

Bilans

Osim štednje, u pasivi banaka ima i pet milijardi dinara kapitala i rezervi, 4,4 milijarde „ostalih“ pozicija, 3,6 milijardi dugova prema inostranstvu, 2,1 milijarde evra štednje po viđenju, ali i 1,5 milijardi evra štednje u dinarima i 451 milion evra državnih depozita.