Bivši dekani u trci za prorektore

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }U Rektoratu BU nisu želeli da saopšte imena kandidata dok se ne sastane Komisija za sprovođenje izbora rektora i prorektora, ali je većina pomenutih profesora potvrdila Danasu kandidaturu. Prema saznanjima našeg lista, prorektorke Nada Kovačević i Ivanka Popović imaju najviše šansi da budu izabrane još jedan mandat. Zanimljivo je da su njih dve, kao i profesor Tešić ranije bile na rukovodećim funkcijama kao dekani.

Ivanka Popović kaže za Danas da se često dešava da fakulteti predlože bivše dekane za prorektore, želeći time da im odaju priznanje za uspešan rad. Ona dodaje da je korisno da prorektori imaju iskustvo u rukovođenju, ali da to nije obavezan uslov za nečiji izbor.

Prema univerzitetskim pravilima, onaj ko bude izabran za rektora predlaže svoj tim, odnosno četiri prorektora, a o svakom od njih se potom izjašnjava Savet BU. Da bi prošli neophodno je da dobiju većinu glasova ukupnog broja članova Saveta. Iako je Statutom BU predviđeno da rektor predlaže kandidate za prorektore vodeći računa o zastupljenosti grupacija fakulteta, to nije obavezujuće.

Podsetimo, rektor Beogradskog univerziteta Vladimir Bumbaširević jedini je kandidat za još jedan trogodišnji mandat na čelu BU. O njegovoj kandidaturi Senat će se izjašnjavati 13. maja, a sednica Saveta na kojoj će se birati rektor i prorektori održaće se 29. maja.

Na nekim fakultetima izabrana su nova rukovodstva, a na drugim još uvek čekaju odluku Skupštine Srbije, odnosno autentično tumačenje člana 54 Zakona o visokom obrazovanju koji definiše izbor organa rukovođenja visokoškolske ustanove. U parlamentu juče nisu mogli da nam odgovore kada će ta tačka biti na dnevnom redu. Očekuje se da Skupština potvrdi mišljenje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, po kome isto lice može da bude birano za rektora, dekana i direktora visoke škole najviše dva puta u toku svog radnog veka, bez obzira da li je reč o vezanim mandatima ili ne.

U predlogu autentičnog tumačenja člana 54 Zakona o visokom obrazovanju, koji je Odbor uputio Skupštini Srbije, navodi se da tu odredbu treba razumeti tako da se „organ poslovođenja odgovarajuće visokoškolske ustanove bira na tri godine sa mogućnošću samo jednog ponovnog izbora u istoj ustanovi, pri čemu na ukupan broj mandata koji može da ima u toj ustanovi ne utiču promene u imenu i prezimenu tog lica, nazivu visokoškolske ustanove, kao i izmene i dopune zakona, ukoliko one ne uređuju na drugačiji način pitanje ukupnog broja mandata poslovodnog organa u istoj ustanovi“.

Za ukupan broj mandata, koji u istoj ustanovi može da ima organ poslovođenja, nije od značaja da li je taj drugi mandat uzastopan ili je između dva mandata došlo do pauze, piše u mišljenju Odbora u koji je Danas imao uvid.

Kontrola

Pomoćnik ministra prosvete Milovan Šuvakov kaže da će Ministarstvo prosvete u okviru svojih nadležnosti pratiti da li se visokoškolske ustanove pridržavaju zakona prilikom izbora organa poslovođenja bilo u redovnoj kontroli ili vanrednom nadzoru, po prijavama. On podseća da je Zakonom o visokom obrazovanju predviđena kazna za visokoškolske ustanove do dva miliona dinara, ukoliko ne poštuju ovu odredbu i da zakon podjednako važi i za državne i za privatne visokoškolske ustanove.

Podnaslov: Isto lice može da bude birano za rektora, dekana i direktora visoke škole najviše dva puta u toku svog radnog veka, bez obzira na to da li je reč o vezanim mandatima ili ne