Plan rasterećenja đaka – tajna

Šta tačno piše u tom predlogu i zašto ga Ministarstvo nije prosledilo Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) na izjašnjavanje, pitanje je na koje juče nismo dobili odgovor. O ovoj temi nisu želeli da govore ni u Ministarstvu, ni u ZUOV-u, čije je obrazloženje da je „procedura u toku“.

Predsednik NPS Aleksandar Lipkovski kaže za Danas da nikakav predlog još nije dostavljen, te da ne zna kada će se ova tema naći na dnevnom redu Saveta.

Kako nezvanično saznaje Danas, ZUOV je predložio dva modela usklađivanja nastavnog plana sa Zakonom o osnovnoj školi, koje ne remete drastično postojeći sistem i mogle bi da se primene od naredne školske godine. Prva predviđa drugačiju organizaciju nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja, tačnije jedan čas nedeljno teorije plus 30 blok nastave, tokom koje bi đaci jedne nedelje gubili sve ostale časove. Sem toga, predložena je i varijanta da drugi strani jezik bude obavezan u petom i šestom razredu, a izborni u sedmom i osmom.

Utemeljenje za ovakav predlog navodno je nađeno u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji drugi strani jezik ne prepoznaje kao obavezan izborni (takav status ima samo u nastavnom planu) već samo građansko vaspitanje i veronauku. To je razlog zašto nije predložena nikakva promena ova dva predmeta, uprkos stavu ministra prosvete Srđana Verbića da bi ih trebalo svesti na četiri godine učenja.

Priču dodatno komplikuje inicijativa Ministarstva za redefinisanje sadržaja informatike u planovima i programima za osnovnu i srednju školu, u okviru koje je i dilema da li bi tehničko i informatičko obrazovanje trebalo razdvojiti na dva predmeta. A to pitanje otvara se nakon što je ZUOV uradio predlog kako uskladiti nastavni plan sa zakonom, i sa idejom da promene zažive već od septembra. To je, po svemu sudeći, nerealno, jer je javna rasprava o ovoj temi tek otvorena, a praksa pokazuje da, ukoliko se neka promena uvodi od naredne školske godine, kompletan posao treba da bude završen najkasnije do kraja marta, zbog procedure usvajanja i objavljivanja novina.

– Na moju inicijativu, tema o informatičkim sadržajima u osnovnoj školi biće na dnevnom redu sednice NPS u utorak, jer se u javnosti digla velika prašina. Želim da na vreme o tome prodiskutujemo, kako ne bismo došli u situaciju da odluke donosimo na brzinu. Savet je dobio veliki broj dopisa, a argumenti obe strane su utemeljeni. I da je tehničko obrazovanje važno i da se ne sme smanjivati broj časova, ali i da su informatički sadržaji, posebno u osnovnoj školi, loše organizovani – kaže Aleksandar Lipkovski.

On smatra da je jedini izlaz iz ovakve situacije promena Zakona o osnovnoj školi, odnosno povećanje broj časova obaveznih predmeta i napominje da su po tome naši učenici ispod evropskog proseka.

Zaštitnik za hitnu reakciju

Podsetimo, usklađivanje nastavnog plana (definiše fond časova po predmetima i razredima) sa zakonom, osim ministra Verbića tražio je u januaru i zaštitnik građana, koji je u preporukama naložio da Ministarstvo prosvete, ZUOV i NPS bez odlaganja pristupe izradi novog nastavnog plana i programa za drugi ciklus osnovnog obrazovanja. U međuvremenu, zaštitnik građana dobio je i iz ZUOV-a i iz Ministarstva informaciju da se radi na usaglašavanju pomenuta dva dokumenta.