Odluka Višeg suda u Beogradu kojom je izbor svih rukovodilaca Advokatske komore Srbije, uključujući i predsednika Dragoljuba Đorđevića, proglašen nelegalnim, postala je pravosnažna, saznaje Danas.
P { margin-bottom: 0.21cm; }Sada ostaje da se vidi da li će presuda Apelacionog suda razrešiti višegodišnje sukobe u srpskoj advokaturi ili će doprineti produbljivanju konflikta koji preti da dovede u pitanje sposobnost advokature da se samoreguliše.
Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu kojom se poništavaju sve odluke koje je 11. februara 2012. godine donela Izborna skupština Advokatske komore Srbije. Skupština komore je na toj sednici izabrala sve rukovodioce organa na čelu sa predsednikom AKS-a Dragoljubom Đorđevićem. Ipak, ostaje nejasno na koji način će se ova sudska odluka odraziti na funkcionisanje organa republičke komore, pošto se ona od februara ove godine praktično već nalazi u blokadi. Početkom ove godine je, sada će se ispostaviti nelegalno izabranim funkcionerima AKS, istekao četvorogodišnji mandat, ali u međuvremenu novi još uvek nisu izabrani.
Iz tog razloga Dragoljub Đorđević tvrdi da je odluka Apelacionog suda besmislena.
– Mi ćemo postupiti onako kako nam nalaže Statut AKS i Zakon o advokaturi. A on jasno kaže da u slučaju da aktuelni predsednik ne može da obavlja funkciju do izbora novog položaj preuzima prethodni predsednik – navodi Đorđević, koji će zapravo ostati na poziciji predsednika jer je upravo on bio i prethodni predsednik.
Prema njegovim rečima, da bi izbori za nove čelnike srpske komore bili sprovedeni, neophodno je da najpre beogradska komora izabere svoje delegate što ona odbija da učini. Kako prognozira, novi ograni komore bi trebalo da budu izabrani do kraja godine.
– Sve će biti jasno početkom juna kada treba da se sastane Upravni odbor AKS-a – kaže Đorđević i dodaje da ima pouzdana saznanja da će biti pokušaja primene nekih nestatutarnih mera.
– Mislim da će oni pokušati da uvedu nekakvo predsedništvo, kao pre raspada Jugoslavije. Međutim, ta mera bi predstavljala sukob interesa jer ne može prvostepeni organ sam sebe da kontroliše – kazao je Đorđević.
Sukob u srpskoj advokaturi datira još iz 2010. godine. Od tada se, sa malim prekidom tokom protesta advokata iz 2014. godine, predsednici advokatskih komora Srbije i Beograda optužuju za nelegalnu uzurpaciju funkcija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
