Bez kažnjavanja za netačne odgovore

– Tačnost podataka niko neće utvrđivati. Na primer, ako neko kaže da je završio fakultet, popisivač neće tražiti diplomu na uvid. Pitanja na koja građani nisu obavezni da odgovore tiču se verske i nacionalne pripadnosti, ukazuje Lakčevićeva.

Pored niza novina, koje će biti uvedene tokom popisa, kao što su pitanja o kompjuterskoj pismenosti, bračnom statusu, odnosno vanbračnim zajednicama, predviđeno je i uvođenje pitanja o invaliditetu. Međutim, ni na jednom popisnom listiću ne spominje se reč invaliditet.

– U pregovorima sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i Vašingtonskom grupom sugerisano nam je da ne upotrebljavamo reč invaliditet, pa smo u dogovoru sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i nevladinim organizacijama definisali pitanja na drugačiji način, kao što su „Da li imate problema u obavljanju svakodnevnih aktivnosti?“ i pitanja vezana za sluh, vid i korišćenje pomagala. Na taj način Srbija će dobiti okvir o tome koliko osoba sa invaliditetom ima u našoj zemlji, kao i kakav je njihov materijalni položaj, da li rade i kog su nivoa obrazovanja, ukazuje Lakčevićeva.

Prema rečima naše sagovornice, građani će biti ispitivani i o izvorima prihoda, to jest da li se izdržavaju od sopstvene plate, socijalnih primanja, stipendije, zajma i slično.

– Iako se u medijima u poslednje vreme spekulisalo da će građani morati da se izjašnjavaju o visini prihoda, to nije tačno, napominje Lakčevićeva. Ona dodaje da će konkurs za 50.000 popisivača biti raspisan u avgustu, a njihova obuka počeće u septembru. Zadatak svakog popisivača biće da obiđe 80 domaćinstava, odnosno oko 250 osoba, a biće i vidno obeleženi, kako građani ne bi brinuli koga puštaju u kuću.

Saša Janković, zaštitnik građana, kaže za naš list da niko ne može biti prinuđen da se izjasni da li je osoba sa invaliditetom, ali postoji potreba da se zna približan broj osoba sa invaliditetom. Prema njegovim rečima, ovoj instituciji se do sada u vezi s popisom nije obratila nijedna organizacija koja se bavi pitanjima osoba sa invaliditetom.

– Problem sa popisom imale su nacionalne manjine, pa su nam se tim povodom obratili saveti nacionalnih manjina sa zahtevom da spisak manjina u popisu bude otvoren, a ne da bude ponuđeno sedam ili osam manjinskih grupa za koju se treba opredeliti, ukazuje Janković. On je dodao da je Republički zavod za statistiku uvažio zahtev ombudsmana i ostavio otvoren spisak.

Vodinelić: „Razvodnjena“ pitanja

Profesor Pravnog fakulteta univerziteta Union Vladimir Vodinelić kaže za Danas da svako društvo treba da zna koliko ima obrazovanih, imućnih, pa i osoba sa invaliditetom.

– Što se tiče samog termina, on je vremenom evoluirao. Nekada su to bili invalidi, pa osobe sa posebnim potrebama, a danas je međunarodno priznat izraz, pa i u našem zakonodavstvu, osobe sa invaliditetom. Pitanja u popisnim listama o tome da li dobro vidite, čujete ili koristite neka pomagala, verovatno su „razvodnjena“ zbog toga da bi se pored broja osoba sa invaliditetom utvrdilo i kojim kategorijama pripadaju – zaključuje Vodinelić.