Borba za časove

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Reagujući na stavove Snežane Marković, iznete u listu Danas, Lapčević ocenjuje da je netačno da nastavnici TiO neće ostati bez posla, jer je ogromna većina završetkom fakulteta stekla diplomu profesora tehničkog obrazovanja.

– Sem toga, u školama još uvek radi veliki broj nastavnika sa višom stručnom spremom, a ima i dosta zaposlenih profesora samo informatike koji će sigurno imati prednost pri preraspodeli radnih mesta. Pomoćnica ministra je rekla da će nastavnici za koje se utvrdi da nemaju digitalne kompetencije morati njima da ovladaju, ali je pitanje šta će biti do tada. Mogućnost da ti nastavnici predaju neki od novih izbornih predmeta je „šarena laža“, navodi se u pismu.

Lapčević kao neistinitu ocenjuje i izjavu Snežane Marković da nastavnici TiO razdvajanjem predmeta ne gube ništa i da će fond časova ostati isti.

„Ukupan fond časova TiO od petog do osmog razreda je 284, a u okviru tog broja, informatika ima samo 62 časa. Netačno je, kako tvrdi Markovićeva, da je modularna nastava zastupljena sa 20 časova, već je tačno da je u petom, sedmom i osmom razredu taj broj 12 i 16 časova. Modularna nastava kao najvažniji segment TiO nije samo informatika već mnogo više obrada raznih materijala, stoji, između ostalog, u pismu.

Odgovarajući na prozivke pomoćnica ministra prosvete Snežana Marković kaže za Danas da je predlog izdvajanja informatike u poseban predmet potekao iz privrede, odnosno iz direktne potrebe za kadrovima i propuštenim prilikama za korišćenje inostranih investicija i zapošljavanja mladih.

– Nastavnici TIO zaista ništa ne gube. U pitanju je osavremenjivanje predmeta, nužnost koja proističe iz vremena u kome živimo i iz reformi koje se ubrzano sprovode u svim evropskim i svetskim obrazovnim sistemima. Kako su promene u sferi tehnologije brze i velike, mogla bih da kažem i suštinske, bazirati nastavu na ovladavanju isključivo upotrebom tehnologije nema mnogo smisla. O značaju kontinuiteta u izučavanju informatičkih sadržaja, koga sada apsolutno nema, neću ni da govorim. Uvidom u svakodnevnu obrazovnu praksu možemo da se uverimo u nizak nivo digitalnih kompetencija učenika koji završavaju osnovnu školu, što je Ministarstvo podstaklo da pokrene inicijativu za revidiranje, ne samo nastavnih planova i programa informatike, nego iz svih predmeta. Nedopustivo je da digitalno opismenjavanje učenika bude stvar izbora, jer to produbljuje postojeći digitalni jaz – ističe pomoćnica ministra, napominjući da njeno članstvo u Pedagoškom društvu informatičara trenutno miruje.

Argumenti da većina nastavnika TiO ima diplomu profesora tehničkog obrazovanja, te da je dosta predavača ovog predmeta sa višom školom, ide u prilog inicijativi Ministarstva, smatra Markovićeva, ocenjujući kao „nedopustivo da informatičke sadržaje predaju nekompetentni nastavnici“.

– O potrebi da nastavnici imaju znanja koja podrazumeva savremeni život i svet rada ne treba diskutovati. Da li smo spremni da, na sistemskom nivou, kažemo da naša deca ne moraju da poseduju ključne kompetencije koje će imati njihovi vršnjaci iz ostatka Evrope i sveta – pita Markovićeva.

NPS daje poslednju reč

Snežana Marković podseća da će uskoro biti objavljen javni poziv za učešće u radnoj grupi za izradu predloga novog nastavnog plana i programa. Na poziv će moći da se jave nastavnici, eksperti za oblasti tehnike i informatike, predstavnici stručnih društava i privrede. Zadatak radne grupe biće da kreiraju testiranje koje će biti masovno sprovedeno u školama, urade analizu rezultata i formiraju predlog o kojem će konačnu reč dati Nacionalni prosvetni savet.