Nemačka Komanda za jugoistog formirala je u Srbiji vladu Milana Nedića, čiji je glavni cilj bio suzbijanje ustanka, a glavno obeležje antikomunizam, rekao je juče istoričar Bojan Dimitrijević tokom postupka za rehabilitaciju predsednika kvislinške Vlade Srbije tokom Drugog svetskog rata.
Prema rečima Dimitrijevića, akcije partizana i ravnogoraca su tokom okupacije dovele do velikih odmazdi Nemaca.
Dimitrijević je izjavio da je nemačkom okupacijom praktično prestala da postoji Kraljevina Jugoslavija.
– Nije postojala komunikacije između Nedićeve vlade, mada to ona „i nije bila u pravom smislu“, i jugoslovenske vlade u Londonu, koja joj „nije bila naklonjena“ – konstantovao je Dimitrijević.
On je naveo da je Nedić dobio od Nemaca dozvolu da fomira oružane odrede kako bi se borio protiv ustanika, ali je Srpska državna straža, sastavljena od policije i žandarmerije, bila pod komandom nemačke policije, dok je Srpski dobrovoljački korus, osnovan od pripadnika Zbora – „ljotićevaca“, bio pod nadležnošću nemačke vojske.
Prema Dimitrijevićevim rečima, Nedić je formiranjem vlade krajem leta 1941. nasledio Upravu grada Beograda, odnosno policiju, što je „srce bezbednosnog apata“, koja je imala i odeljenje za evidenciju Jevreja, ali su operativi zadaci uglavom bili „pod kontrolom nemačkih vojno policijskih organa“.
Odeljenje je vodilo evidenciju o Jevrejima, njihovim firmama, skrivanju pod srpskim imenima, ali su sve radnje privođenja, logorisanja, straže, ubijanja sprovodile samo nemačke snage, izjavio je Dimitrijević, uz tvrdnju da Jevreji nisu bili u nadležnosti Nedićeve vlade.
– Od devedestih godina postoji tendencija u delu javnosti da se holokaust pripiše i srpkom narodu, što je skandalozno – rekao je Dimitrijević.
Na pitanje sudije Anđelke Opačić o uredbi Nedićeve vlade o oduzmanju imovine Jevreja, Dimitrijević je odgovorio da je doneta 1942. godine, pošto su nemačke snage ubile Jevreje.
Odgovarajući na pitanje Anđelke Opačić da li je bilo plakata antijevrejske sadržine, Dimitrijević je odgovorio potvrdno, navodeći da su to bili tipski nemački plakati prevedeni na srpski, ali da nije „ista stvar plakat i ubijanje“.
Na pitanje ko je lepio te plakate je Dimitrijević odgovorio da ne zna i da je to bila nadležnost Nemaca.
– U vreme posle progona Jevreja mogu se uočiti elementi antisemitizma kod nekih Nedićevih ministara i u delu propagande – rekao je Dimitrijević i dodao da Nedić nije bio germanofil.
Dimitrijević je potvrdio da je Nedić u govorima koristo termin „srpska rasa“.
– Drugačije nije ni mogao, zbog okupatora. Sigurno nije mogao koristiti britanske ili sovjetske termine – izjavio je Dimitrijević, uz ocenu da Nedićevi govori nisu bili usmereni protiv drugih naroda, već uglavnom antikomunistički.
Naredno ročište u postupku rehabilitacije Milana Nedića je zakazano za 19. septembar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
