Dobri čovek čistog obraza

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Počelo je u Saveznom sekretarijatu za zakonodavstvo u kom smo zajedno radili, za poslednju, reformsku vladu Jugoslavije, velike i lepe zemlje koju smo voleli, a koja se neumitno raspadala pod naletima pomahnitalog šovinizma. Radovan je, i tada i uvek kasnije, na nedvosmislen način pokazivao potpunu nespremnost da razlikuje i prihvati besmisao, mržnju, glupost, zločin zato što je „naš“ a ne „njihov“.

Zajedno smo napustili saveznu administraciju i sa grupom kolega osnovali advokatsku kancelariju. Radili smo dobro i uspešno, kancelarija se razvijala i rasla, okupila je veliki broj advokata i saradnika. Ta naša advokatska vremena često smo zajedno komentarisali kao vreme najslobodnijeg i ekonomski najprosperitetnijeg ličnog života. Rade je svemu tome naravno dao veliki lični doprinos.

Pored zadovoljstva u radu, umeo je s prijateljima da podeli i druga zadovoljstva. Zadovoljstvo dobre knjige, filma, pozorišne predstave. Umeli smo, bar tada, zašto ne, i da „žestoko“ u nekoj dobroj beogradskoj kafani proslavimo neki od naših advokatskih uspeha i pobeda kojih na sreću nije bilo malo.

Stigli smo zajedno i da se bavimo drugim lepim, a ozbiljnijim stvarima. Bili smo, s njegovom suprugom Vesnom, u najužem krugu osnivača, danas u svetu vrlo uglednog Viktimološkog društva Srbije. Rade je bio jedan od osnivača Evropskog pokreta u Srbiji.

Polovinom devedesetih, opet zajedno, uključili smo se u opoziciono političko delovanje. Bili smo članovi rukovodstva jedne male ali veoma aktivne, danas nepostojeće opozicione stranke, Socijaldemokratske partije.

I danas dobro pamtim jednu akciju, u samo predvečerje pada režima Slobodana Miloševića, u kojoj smo, opet zajedno, spajali advokatsko i opoziciono delovanje. Nakon septembarskih izbora 2000. godine, sedam advokata krenulo je u sedam izbornih jedinica sa zadatkom da pronađu i obezbede dokaze za izbornu krađu. Među tih sedam bili smo i nas dvojica. Ja sam išao u Prokuplje, a Rade, gde drugde, nego u svoje voljeno Užice. I taj posao je uradio, kao i sve druge, odgovorno i profesionalno.

Sa tim osobinama, po tom ozbiljnom i odgovornom odnosu prema radu i posebno po ličnom poštenju bio je prepoznatljiv uvek, i kasnije na svim odgovornim poslovima koje je obavljao. A bilo ih je mnogo. Rade je obavljao dužnosti direktora Republičke direkcije za robne rezerve, direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, direktora Republičkog inspektorata za rad. Svoje principijelne stavove potvrdio je, napustivši ovu poslednju dužnost, tako što je u ostavci izrazio nespremnost da zakone i pravo podređuje interesima ili kadrovskoj kombinatorici bilo koje političke stranke.

Radnu karijeru završio je, na moje veliko zadovoljstvo, radeći ponovo sa mnom, kao pomoćnik u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Iz mnoštva vrednih osobina, koje su njegovu ličnost činile posebnom, nije ih lako izdvajati ali za ovu priliku izdvojiću dve.

Prva je velika ljubav prema rodnom kraju, Užicu i Zlatiboru. Pokazivao ju je sa ponosom u svakoj prilici i sa zadovoljstvom je prenosio na druge. Na mene je sigurno preneo i ja ću zauvek pratiti lepe trenutke provedene sa njim, na Kraljevim Vodama, u LJubišu, Gostilju, Mokroj Gori.

Druga osobina bila je spremnost da u bilo kojoj konfliktnoj situaciji teži mirnom rešenju, da nastoji da izbegne sukob. Meni je, sa mojom violentnijom naravi, to u početku znalo da smeta, ali brzo sam shvatio da to nema baš nikakve veze sa odsustvom hrabrosti. U brojnim različitim sukobima, u kojima smo nažalost učestvovali, on nikada nije ustuknuo. Stvar je bila samo u tome da je voleo, jako voleo ljude, generalno. I da nije želeo da ih povredi, nikad, čak ni onda kada su to verovatno zasluživali. Ta Radetova osobina, ta prepoznatljiva ljubav prema ljudima donela mu je mnoštvo prijatelja. Danas, to pouzdano znam, i od ljudi iz Sarajeva, LJubljane , Zagreba, Skoplja, da ne nabrajam dalje, jako mnogo njih deli tugu zbog njegovog odlaska. Radovan, Rade Ristanović, „Era“, dobri čovek čistog obraza i čiste savesti to je više nego zaslužio.

Rodoljub Šabić